Prosvetni glasnik

768

НАУКА Ц НАСТАВА »

По мишљеву психиатара — а, ја бпх рекао да су онп у овом погледу у праву — постоји између праве душевне болести и потпуног здравља једна мешовита област, у којој живи и дела велики број људи, за које се обично каже да су настрани, ћудљивп, ћакнути. Настрано иладање њпхово зависи од особености темперамента њихова, као што ће уочпти пажљиви посматрачи. Ну границе ове обиасти веома се лако померају, нарочито у иравцу ка душевној болести. Тада се јављају жалосни поступци, којн се приписују час пороку, час оскудици воље, докле је прави кривац живчани строј учиниоца. Из личног искуства познат ми је један случај ове врсте. Године 1874. имађах једног ученика у интернату, чије умне способности беху осредње, ву пп8к неповређене, колико се мени чинило; он бејаше од ммућне породице, која је уживала са своје образованости опште уважење. Нисам нпкад имао повода да га укорим због владања; познавао сам га као мирног, учтлвог и пажљивог младића. Једини знак, који ми падаше у очи на њему, то беше нека врста нервозног кривљења уста; ну и то сам само ретко опажао. Његов учитељ — помагач, који га је редовно пратио на шетњама, приметио је у неколико маха, да му неко краде новце. С почетка он баци кривпцу за то на своју служавку; ову девојку, у осталом врло честиту, потргоше пред суд, али на послетку пронађу, да Је мој ученик прави крпвац. Предузетом истрагом дознаде се, да је овај младић добивао од свога оца доста џепарца за ситније потребе, каке мо;ке нмати ђак његовнх година; да није чинио никакпх особитих пздатака нити у гимназији, ниги изван ње, и да није претеривао ни у чем. Покрадени новац он чуваше врло брижљиво у једној кутијци, где је свака украдена свота била завијена у иарочиту хартију са тачним датумом, кадјеучињена крађа. Пошто је то била опасна крађа, састави се поротни суд за суђење. У залуд се обраћао несрећни отац даровитом и чувеном адвокату, призивао у помоћ два изврсна лекара-психиатра; ма да су ова диојица доказивали, да је било суманутих међу прецима оптуженога, да је он сам боловао у детињству од тиФозне грознице, да је један нут без озбиљиа повода ударио ножем једног свог друга, и поврх свега, да су његове крађе са свнм сличне оним што их чине признатп болесиици, душевни клептомаии — ипак је порота огласила, да је крив. Уз пркос тој пресудн, ја нисам сумњао ни за тренутак, да је то судска омашка, ц да је мој ученик просто клептоман. Не знам, шта би доциије од њега. Деца која се налазе у сличним погодбама,

или код којих су недостаци још очитији, често пута постану жртве незнања, као и оно мало пре поменуто. „Ова деца, пошто су иропала у редовним школама, имају злу судбу да буду поверена људма, који се препоручују за васпптање непоправљпве деце и који се хвале да имају ноузданих средстава да таку децу дотерају и усаврше. Једном приликом овакав један васпитач тако је силно ударпо свога питомца да је овај на месту умр'о.... Секцијом нађоше му у можданим дупљама ненормалну количину крви, и судски лекар изрече мишљење, даје то услед суровог поступања с дететом, што је вероватно и смрт произвело. Заиста, болешљивост може да буде узрок детиње тупавостн, а казаа, која здраво дете не би озбиљно повредпла, може да донесе саму смрт болешљпвцу. Кад узмемо на ум стање мозга таке деце, онда је јасно, да строге мере не могу донети никаких добрих последица, већ зле; најбоља су средства у таким прпликама: стриљење, наклоност, нежност, сокољење од стране васпнтача, коме Је поверен надзор, а здраве павике, добро владање, згодна телесна вежбања од стране васпиганика, А поврх свега не сме се захтевати, да се даде такој деци лоше организације већн ступањ душевног развитка, него што су она кадра да •достигну." 1 ) Не ћемо терати у крајност неких психиатара, који услед проучавања суманутих на послетку свугде виде душевну болест. Ну сматрамо за корпст, да се уиознамо са њиховим проматрањима, јер можемо у њима наћи зпачајних напомена, нових погледа; сазнаћемо истину која ће нас сачувати од жалосних погрешака. Благодарећи оваком проучавању, васпитач може кашто да уочи код деце зиаке озбиљних поремећаја живчанога строја, често пута наследних, што би на иротив стара психологија посматрала у другој светлости, као штоје некада претпостављала „ђавољу напаст" у оним иојавама, које дапас улазе у област живчане патологије. И ако душевне болести у данашње доба све виши узимају маха, што се има приписати вешто претераном напрезању мозга, услед јако унапређене цивилизације, нешто алкохолизму, ипак Је рекли бисмо - још мален број деце, у којих се јавља душевна болест у виду озбиљних мана у карактеру. Ну има других болесги живчанога строја, које су веома раширене у данашње време, нарочито по градовима. То су т. зв. невроза (епилепспја, хистерија, хипохондрија и т. д.), и осим тога једно доста неодређено, опште болешљиво стање, које се назива неврастенпјом. Колико се пута може !) Маи<Шеу, Х је Ра1;ћо1о§1е <1е ГезргН.