Prosvetni glasnik

УТИЦАЗ ТЕЛЕСНОГ САСТАВА

769

чути, како је дете иервозно, како су му роднтељи нервознп и т. д ! Ну то фпзично стање много утиче и на сам карактер. „Код свих ових болеснпка опажа се пека претерана узбудљивост п раздражљпвост, која се огледа у паглој пролепп душевпог расподожења. Ове су појаве у њнх ванредно колебљиве, за трен ока ишчезну под утицаЈем неочекиваппх утпсака, да би се опет пз нова вратиле и изгубпле. Једнп су незадовољнп са свпм што их окружује; на цео свет им је криво; горко се жале због својих страдања и све виде у мрачним бојама. Други, који су бујније нардви, разгњеве се најмањпм поводом; граја, противљење, препоне, изазнвљу у њих највећу јарост. Човек не зна како да их задовољи, јер их свака снтница распаљује, и онп између њпх, који нису кадри да обладају собом, постају вајиеспоснији људи и за своју околину. Ово болешљнво расположење душевно огледа се још у превелпкој осетљпвости, у нотребп да им се преко мере ласка, у пеобичном заносу у изразима". 1 ) Многе црте ове слнке могу се приметнтн код деце, за коју родитељи п учитељп њиховн веле да су несносна. Ако Је узрок томе у њихову живчаном строју, а васпитач, незнајући то, употребљава ради поправке строге мере, које могу бити иначе умесне, онда он чини грдпе педагошке погрешке, јер не позааје болешљиво стање детиње, које захтева па против нежност и стрпљење. „Оии су — као што читамо у једпом делу о нервннм болестима — веома осетљивп за депе речи, за храбрење, за саучешће, које им указујемо. То је оно душевно расподожење, о коме се овако пзрпзпо један лекар невропат: „Од како човек живи п пати, речи од саучешћа биле су му најбољп медем, и често иута му је један иогдед, стпсак руке, једпа реч, један узвик сажаљења донео већу одакшпцу У бодести, него све омесе које кувамо н цедимо, туцамо и мељемо." 1 ) Нпје ми намера да пабројпм овде сва расповрсна бодешљива стања, која могу да утпчу на карактер детпњи. Сваког дана, сваког тренутка можемо опазити, како тедеснп састав њнхов утпче на вдадање и дедање њихно, чак и опда, кад им здравље није озбиљно поремећено. Ево једног призора који смо често иутл гдедади. Детенце, које је истом осдобођено из пелена, праћака се, пдаче и дречи без впдљива повода; отац, изгубивши стрпљење, љутн се а прети; мајка узима у помоћ мидовање. Ну нпшта не помажу нн претње, ни мпловања, дете и даље дречи; то је с тога, што му досађује нека Физична неугодносг, коју оно још ,') Воисћи!;, Бе пегуеих уи пегУ0818те. ) АхепГеУ е! Нисћаг(1, Тга1(;е Лев п^угозез. иросвЕтни гдашик 1892.

не уме својима да објасни, и која му смета те не може да буде мпрно, носдушно и умиљато. Русо уверава, да се парав детиња погоршава још од самог дана рођења увијањем у пелене. „То бездушено утезање зар може да не утиче на њихово разподожење, па њихову нарав? Први осећај њлхов, то је осећај муке и бола; она наилазе на сметње при сваком иокрету који им је потребан; несрећнпја од злпковца окованог у гвожђе, он^ се у залуд иапрежу да се ослободе, раздраже се, распдачу се. Први гдас који од њих чујемо, то је илач. А да како ће друкче, кад га сапињемо одмах чим се роди; први покдон којим га дарујете — то су негве; прво сретање с вама, за њих је мучење". 1 ) У Емпду паходимо неколико ваљаних места о склопости деце да се расрде, узјогуне, разгњеве, што не треба сматрати као праве махне њихова карактера, које би ваљадо строгошћу исправљати; па против, то су последице њихова здравља, те захтевају највећу смотреност у сузбијању. Употреба неумесне строгости баш и рађа у њих жестоке страсти. „Нећу пикад заборавити. веди Русо, како је пзгледао један МаДи дрекавац, кад га је шљапнула дадпља. Он се ућута с места, рекао бих да је се уплашио. Помислим у себи: то ће бити ропска душа, пз које се може нешто пстесати само строгошћу. Ну ја се преварих; несрећно дете скоро се беше загушило од љутипе, у мадо што не преста дпсати, и све беше помодрело. На минут посде тога разлегада се страшна дрека, у којој се разпознаваху сви звуци мржње, гњева и очајања. Ја се иобојах да не издане од преведике узбуђености". 2 ) С тога Русо ирепоручује, да брижљиво уклањамо од деце оне људе, који их задиркивају, драже, који изазпвљу у њих нестрпљење и здовољу, те с тога су „сто пута оиаснији по децу од непогоде времена п ваздуха." Настаје време да се деца пошљу ради науке у школу. Прека је нотреба, да је паставник недагошкпм својим образовањем добио тачне појмове о утнцају Физпчне стране на морадну, и да нознаје прп ну везу, која постоји између школске хпгијене и ученпчке наравп. Уверен сам, да добар део тешкоћа, које су нстпчу у школској днсциплини, додазе отуда, што се слабо пази на толи важна правила хигнјенска. Тако је н. пр. у неким заводима време одређено за ручање веома кратко, а у већинн завода морају ученици ћутећки да једу. Ну познато је, да су лагано жватање и жпв разговор погодбе за брже варење хране, а на против споро варење изазива доше расположење духа. С тога не ') ЕтПе књ. I. 2 ) Исто.