Prosvetni glasnik

РАДЊА 1'ЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

845

да Млави није никако извор испод план. Дрног Врха. Пре би се могло тврдити, да је глава овој реци пл. Бељаница, алп и то тврђење не можемо поуздано узети, него узимамо онако, како и јесте у ствари извор ове реке. За Пек је могао рећи, да се у њему налазп зла1а у песку, и да је брз, и да рони своје обале. За Ресаву реку вели: да извире из планине Бељанице, а не каже, да има два крака, и да јој један извире из те планине, а други из места Крајишта, и тек пошто се саставу зове се Ресава. За реку Раваницу вели: да извпре више села Сења — а могао је додати из места Чукара, где је мајдан каменог угља и да протиче поред манастира Раванице, одакле се и зове Раваница. За Свилајенац је могао рећи, да се у њему пре много гајила свил. буба, одкуд је ова варошпца и име добила. А и сад се у новије време почињу гајити свилене бубе у њој. Могао је навести неколико стихова о боју на Варварину, као што је на неколико места навео за бојеве на Дубљу, Засавици и Црнобарском Салашу. Износи биографије: Кочину и Стевана Синђелића. 0 Кочи не треба, јер није по програму. За планине у црноречком округу вели: да су покривене шумом, а међу тим су Вршка Чука и Сто готово голе стене без шума. Помињући реке у овом округу вели! да има још река: Ртањска, Радовањска, Злотска и Брестовачка река, а међу тим ие каже, одакле која извире. Мени је непозната Ртањска река у црнореч. округу, а позната ми је Рготска река, која има више извора, а најглавнији јој је из Црног Врха. За реку Моравицу погрешно вели: да извире из план. Моминог Камена. Овој реци постанак је на старој граници — превоју — алексиначког и књажевачког округа; а постаје из више потока, и према томе није смео г. писац одлучно тврдпти, да је постанак ове реке баш из Моминог Камена. Није му згодно тврђење, да становници тимочког округа „говоре мало погрешно, јер су много година били под Турцима". По тој логнци требали би сви ми да говоримо погрешно, јер смо и ми толико стотина година били под Турцима. Могао је поменути, да је овом округу додат један срез старог алексиначког округа. Говорећи, шта се у Књажевцу израђује велп: „у њему се израђују од козинедобрп Иилимови, вреће,покровци и т. д. Мени није познато, да се од козпне израђују ј Чилимови, ма и лоши, него знам да се израђују нокровци, вреће, зобнице и др. ствари.

Могао је у две три речи казати, да су пре 16 год. Турци били заузели Књажевац и спалили га. За путове у овом округу вели: да су „незгодни". Хтео је ваљда рећи, да су рђави. Погрешно му је тврђење, да је крајински округ назват „крајински" зато, што је у североисточном крају Србије. Вели: да је на северу овога округа преко Дунава Вапат, а не каже, да се овај округ граничи са северне СЈране Дунавом, преко којега је мало Банат, а више Румунија. Говорећи о Тпмоку, на једном месту вели : да се улива у Дунав код села Раковице, а на другом месту опет велп : да утиче у Дунав код села Брегова. — Писац би нам могао казати, које је аравилније, а мени се чини, да утиче код Брегова. За Подвршку реку вели: да нзвире из Мироча планине, а она извире из брда и села Подвршке. За реку Замну вели: да извире испод Црног Врха, а то не стоји. Она има два крака, један извире из Црног Врха, а други пз Дели-Јована. То је могао поменути, као год што је поменуо за Поречку реку, да ина више извора, и казао, како се који зове, и где извире. За Вел. Пек вели: да извире из Црног Врха, а не каже п исиод пл. Стола. За Мали Пек вели: да извире више Мајдан-Пека, а не каже из план. Лишковца, а то је веома потребно, да неби било нагађањаВеди: да у крајинском округу нема лековитих вода, а то не стоји. Има их две, три, само су неиспитане, па тако је могао и казатп, а не тврдити, да их никако нема у овом округу. ј Говорећи о виноградима у овом округу, писац је требао додати, да су готово сви виногради упронашћени од Фплоксере. Цео паеус, где говори о народности у овом округу, могао је писац изоставитп, јер га је незгодно извео, а н у националном погледу имало би му се замерити. Зато боље да га није ни уносио. Погрешно вели: да је Неготин 2 часа удаљен од Дунава. Говорећи о Неготини, понова прича о Хајдук Вељку оно, што је већ причао у његовој биограФији у црноречком округу Говорећи о манастирима могао је додати, да нма још два мала стара манастпра у овом округу: Вратна и Манастирица. За Кожетинску реку требао Је казати да има више извора. Исто тако и за Расину требао је