Prosvetni glasnik

846 РАДЊА ГЛАВЦОГА

казатп да има два крака, један из*план, Жељина, а други из Гоча. Говорећи ? о.~лековитим водама у крушевачком округу изоставио је врло^важну — Јошаничку бању, у којојЈје вода^врућа 76-78°С — дакле најтоплија вода у Јевропп. И овде^вели: да је у народа говор пскварен зато, што је много година био нод Турцпма, Вели: да је у Крушевцу нодпгнут сиомеинк Кнезу Лазару и косовскпл јунацима, а од споменика још нп спомена нема. Тек се сада пзрађује план, а када ће се споменик подпћп, то је питање времена. Говорећп о Ђунису незгодно се пзразио о бојевпма измећу Срба и Турака. Тако г. писац вели: „Ђунпс, брдо норед Јужие Мораве, где су јуначкаЈизгшнули Срби у првом рату (1876 г.) а . А с ким су се борили ? — г. писац не вели. А п ово „јуначки изгинули", незгодно је речено. Исте је среће био, говорећи о Делиграду „Делиград (град јунака!!!). Еапетан Жпкић Србин из Далмације, пскопа ту јак шанац у првом у станку (1806 г.), који се прозвао „Делиград". Доцнпје Срби" ископају више шанчева и још боље утврде Делиград и т. д. Какав је то јак шанац?! — не каже нам г. писац ништа, ни шта је било са Жикићем ? ваљда Жиком. Требао је казати, да су планине у топличном округу покривене густом, лепом шумом. Ово је требао казати тим пре, што су у опште планпне у осталим новоослобођеним окрузима сиротне шумским покривалом. За реке Бањску и Косаоницу могао је казатп одакле извиру. То је нужно. За реку Пусту вели: да извпре из планине Петрове-Горе, а то је погрешно. Ова река извире из огранка пл. Радана пл. Мадана. Она се само пробија кроз кршеве нланине Петрове Горе, а не извире Јиз ње, "као што г. писац погрешно наводи. За реку Тоионицу вели: да извире из планине Озрена, а то је погрешно. Ова река има више извора, а главни јој је извор из планине Девице у крушевачком округу. Незгодна му је стилизација о равницама у топличком округу где велп : ЈРавнице, родност и рудно благо. Равнице су око Ниша п Добрич између Топлице и Јужне Мора?е. Људи су у овом округу вредни, па раде не само земљу по равницама, него сеју жита и ио висинама. Још сеју доста: конопљу, лан и дуван и т. д.

•ОСВЕТНОГ САВЕТА * ' —■ ■ - . ■ ■. ■ ■ •' Каже, да је Куршумлија освојена од Турака у другом рату. А кад је то било и пре колпко година? г. иисац пе каже. Велн: да у Доњем ДушникуЗима среска ;канцеларпја, а то није истина. Овај округ има само 3 среске канцеларије: у Прокупљу, Куршумлији и Нпшу. За нишкп град вели: да у њему седи „српска војска". Па каква ће седптн, кад неће српска? Говорећи о планинама ппротског округа вели: да се у унутрашњости овога округа налази план. Бидлик. Мени, је непозната ова планппа. Знам да постојп Видлич аланина, а и то је једна каменпта гола коса, која се одваја од Старе планипе. Тако псто погрешно наводи, да Бабин Зуб долази у веће планине, а међу тим Бабин је Зуб само највнши брдоравањ па Топлодолској планипи овога округа. Није номепуо реку Височнииу, а то је од већпх река у овом округу, која има доста повећпх својих нриточица. Исто тако није поменуо ни Лужничку реку, која је са Љубераждом главна притока Власине. Говорећи > занпмању становника овога окр. вели: „У овом округу људп више живе од стоке; но од земљорадње". А даље вели: да им је говор искварен, јер су много година билн под Турцпма!!! Ово је незгодна стнлизација. Прелазећи иа врањски округ помиње само Јабланицу, Ветерницу и Врањску речицу, а не каже одакле која извире, н какав"им је ток. Исто тако само помпње Власину и Бањску речицу. Не помиње, да је у врањском округу најбоља конопља око Врање и Лесковца, и да се народ много бави њеном прерадом. За народ и управну поделу у врањском окр. вели: „У врањском округу живе чисти Срби. Они су врло вредни и радени. Само им је говор доста искварен, јер су се мешали и дружили с Турцима и Бугарима, док се нису ослободили!!!... И а овоје незгодно речено. Сад неколико речи у опште. Л.еп му је преглед Краљевине Србије. Изведен је укратко, али лепо. Местимице му је језик лак. На интерпукцију није пазио. Често пута понавља двапут једно исто. На неким местима опширан у описивању, а на некимДи сувише^кратак. Неке речи погрешно пише као: освоио, место освојио; освоили, место освојили; Ражањски, место ражањски и т. д. Не пази на падеже, каоЈшто сам на једном месту навео, говорећи о Шапцу.