Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ ИДИ ДИСЦИПЛ.ИНА

889

личност, независно узету од породице и племена, онда се већ тим самим признаје, да је задатак школин био до данас доста узак и да га треба проширити тако, како ће задовољавати не само интересе личности него и интересе племена коме личност припада и за које живи и спрема се. Данас се већ почиње увиђати, да васгштање не треба да је само индивидуалнога, него и социјалнога карактера, да оно треба да задовољава и потребе личности и потребе друштва у коме и ради којега личност и живи. Васпитање дакле треба да измири потребе индивидуалнога живота личности са захтевима друштвенога живота и потребама средине у којој личност живи. Овоме задатку оно треба да тежи у толико пре, што између ова два задатка нема противности; они један другог потпомажу, јер је између ова два облика живота, индивидуалнога и социјалнога, потпуна узајмица и хармонија: што помаже напретку живота индивидуалнога, помаже тим самим и напретку живота социјалнога. Овим мислима вођен, Гијо је поставио овај тројаки задатак васпитању: 1) хармонијско развиће свих способности својствених човеку, а корисних роду човечијем; 2) развиће способности, специјално својствених даној личности, у размерама које не шкоде равнотежи организма; 3) задржавање снажења и развића оних инстинката и склоности, који би могли порушити ову равнотежу. Гијо би, дакле, хтео, да васпитање помаже наслеђу где је оно корисно за стално побољшање племена и да се бори противу њега, где оно тежи да сакупи у личности особине, штетне за друштво и народ. У недавно констатованим законима о сугестијама. Гијо је нашао нов елеменат, који би хтео да уведе у науку о васпитању. Резултате својих проучавања о овоме изнео је Гијо у своме делу Ес1исаНоп е1 ћбгбсШб и — то је последња реч у развићу овога питања о васпитању. На будућности је да реши, да ли и у колико има право Гијо; за сад је ван спора само то, да је поменуто његово дело пуно материјала за размишљање о овим питањима и пуно корисних напомена, којима би се сваки наставник могао корисно послужити у практици. Не налазећи да је овде место опширније бавити се садржином овога дела, ми га можемо само најтоплије просветви гдасиик 1892.

ирепоручити пажњи наших школских раденика. На завршетку овога првога дела нека нам је допуштено укратко изложити закључке до којих смо дошли досадањим разматрањем овога питања у историјском му развитку. 1. Потпуно зависан положај, у који је држава поставила према себи школу, само је ојачала моћ традиције и рутине, консервативних Фактора у развићу, а оне су, по том, излевале све оне жалбе, што се подизаше и подижу противу средње школе парочито. Међу овим жалбама су врло важне: 2. да је дисциплина у ужем смислу потпуно истисла из средњих школа васпитање, у место да је само његов елеменат, који му може доста помоћи, али га ни у ком случају не може потпуно заменити; 3. да је умном образовању, на штету моралнога, дат (и још се даје) значај и важност, коју оно, само за себе узето, не може имати, чему су сведоџба резултати, који ту важност никако не могу оправдати, него шта више врло речито говоре у прилог тврђењу ; 4. да образовање тек кад јеудружено са правилно схваћеним и широко заснованим моралним васпитањем, може утицати на вољу и карактер. А да овај утицај буде поуздан нужне су погодбе: а) већа слобода у раду учени кову, како би он увек рачунао на своју снагу, а не на туђу помоћ, која је потребна само у тежим случајевима, да ученик не би губио веру у себе ; б) потчињавање ученика одређеној дисциилини која се одликује не ситницама него постојанством. Слобода привикава смелости, решености, дисциплина опет — стрпљењу, постојанству и строгости, неопходним изјавама чврстога карактера. Одсуство слободе, безусловно угушивање ума и воље ученикове умом и вољом наставниковом развија само пасивне стране карактера, а последице су му: плашљивост, немање иницијативе и предузимљивости у практичном животу. Одсуство пак дисциплине или нестална дисциплина, задовољавање свију жеља па и каприса де^ињих развије тврдоглавост, а у практичном се животу карактерише недостатком стрпљења, издржљивости и сталности. Разуме се да при овоме треба имати на уму узраст и 114