Prosvetni glasnik

892

наука и настава

човека, онда смо у стању да и дане снаге водимо ка успешном развијању. Ну не само ради спољашње користи, не рад сјаја и украса, не рад тренутног расподожења, задовољења или размишљања треба да се учи, што се учи, већ дела настава треба да буде од васпитног утицаја. Карактер образовати. моралну вољу пречишћаватп и утврђивати, интерес човека проширити, појачати и од ускости и сувопарности властитог живота ослободити; дати духу племениту храну и окретност, у души створити топлину и дубљину; облагородити сваку човечију душу и то вечним истинама, али и истинама вечнога, бескрајнога и светога посветити и уздићи — све ово признао је Хербарт као предмет васпитања, које је по себи потпуно згодно, да буде управљено на образовање целог, моралног и себи оданог човека. Овај циљ васпитања диктира Етика. Овде ступа Хербарт, на са свим уочљив начин, у противност спинозистичком правцу, који је у његово време бно овладао. Спиноза излаже у једном свом делу своју МетаФизику и Етику као два одељка, која строго заједно припадају. Етика је осиочана са свим па МетаФизици. Сличпа веза обеју дисциплина, који само по спољашности није тако строга, иадази се и код Канта и Шлајермахера. Хербарт је на против Етику, како од МетаФизике, тако и од Психологије, најстрожије одвојио. Човек дакле може његову Етику читати и осуђивати, примити или одбацити, а да се ни најмање не дотакне метаФизичка и психолошка питања. Ипак је она потекла из истог начина његовог мишљења. Хербарту је својствено, да његове проблеме за философско испитивање диктује искуство. У природним наукама као и у обичном жнвоту говори се о ономе, што постоји и постаје, о мењању, о бићима и о ономе, што се чини, о ствари и особини, о јединству и многостручности, о везивању и растављању, о простору и времену и о Ја. Човек употребљава ове изразе без икаквог размишљања. Ну, треба ли казати шта исти значе, какву оправданост имају, онда ће се доћи у забуну, и забуна ће бити у толико већа, у колико се дуже и брижљивије размишља о садржини оних речи. Ове тешкоће решитп, задатак је МетаФизике; ова је дакле наука о основним појмовима нашег обичног као и нашег научног мишљења. На са свпм сличан начин почиње Хербарт и Етику, и, што при том особито падаше у очи, прво Естетику. Ти хвалиш и кудиш; налазиш извесно дело као добро, правично, племенито, а друго као зло, неправично и просто; неко уметничко дело хвалиш као лепо а друго одбацујеш као ружно.

Зашто чиниш једно а зашто друго? Одговор на ово даће Хербартова Етика и Естетпка. Обе дисциплине добпвају побуде као и МетаФи пша од свакодневног искуства; извођење је ипак конструктивпо, априорно. Човек, вели Хербарт, носи идеје у себи; према њима он мери нрактични рад и сваку вештачку творевину. П1то овим идејама одговара, он налази за похвално, а што им иротивуречи, за куђење. — Задатак је према томе Етике п Естетпке, да пзложе пдеје као мерила, према којима меримо свако дело и сваку слику и према томе изричемо хвалу или покуду. Хербарт није Естетику сам ни извео; ну смисао његове Етике казаће нам Л.азарус (Неа1е Рга§еп, 8. 8): „разноврсне су тежње човеиа; ну и потпупо украћене нашим наклоностима, нашој вољи и Фантазпјп, који циљ поставља и проналази, ииак позвани да пх све у службу узмемо, стоје човеку на супрот вечне идеје као неизоставпи захтеви Уређивање и сазнање идеја код људи било је у разна времена различно, у исторпјп су променљиве н напредују, али по себи самима оне су вечне као снага која ка напретку гони: на место несавршенства треба да ступп савршенство; притисак п одушке воље, која жуди, раздваја и таре, треба да уступи унутрашњој слободи душе ; свађу и препирку треба да изравна иравичност п да постави успешан ред; свакој људској радњи треба да следује враћање бпло с похвалом или казпом по закоиу аравдс; благонаклоност треба да савлада самовољу, доброта и љубав треба да победе саможивост и самовољу" — ово су по Хербарту пет етичких идеја, које чине цео практични обрт нашег данашњег друштва. Већ сам приметпо, да Хербарт у Етици најстрожије удаљује све психолошко. Као што теолог пе пита о томе на који би начин могао Бог открити човеку свој божански закон, тако и Хербарт одбацује објашњење о првобитности етичких идеја. Он, који је Психологији као оддучни захтев ставио, да покаже, како се у свести човечијој образују метаФизичке и логичке категорије, задовољава се за етичке идеје изреком: могао човек иди немогао психолошки објаснити њихову првобитност, њихова узвишеност, достојанство њихових заповести и строгост њихових захтева остају увек псти. Изгдеда ми, да је страх од њихове јасности био узрок, да целог свог живота није ни мислио да покаже постанак идеја. Овај страх је шкодио самој ствари. Шта је могао одговорпти, да му је примећено, основна идеја, идеја унутрашње сдободе је немогућна, ни једна људска душа не може је остварити? Он је