Prosvetni glasnik

900

»....Ми желимо, да се народ бар толико просвети, да не избија лекаре и да их поштује, као представнике европске науке; да народ схват« и оцени значај добротворних мера, које предузимају ради њега држава и његови рођени органи, административпи и изборнн; да поштује законе, видећи, да их и други, виши, сталежи предусретају с поштовањем — то су у опште цпљеви и задаци, које ставља себи спака просвета. Истина, „ Моск. В. к измислише неку »поевропљепу« („европеВ ничашш,ее, к нова реч) просвету, која, по њихову мишљењу, влада у Европи и проиоведа убиства и грабеж; она је такође хришћанска и основана уи то не само на „дарвинизму и материјализму," с којима се често бори и које побеђује. Чему служи старање тих новина, да улију пашем друштву, а преко њега и народу, одвратност према општечовечанској просвети, одвратност, која се, као што се види по појединим жалосним појавама, налази и без тога непрестано у латентиом стању, чекајући само прилику, да избије па површину ?! 8 '). У свесци за октобар нише исти журнал: „Два главиа узрока, која изазваше неред у народу јесу: дубоко сељачко незнање спојено с толико исто дубоким неповерењем према госиоди, према племићима. Ширећи се врло лако све даље и даље, то је неноверење обухватило све оне, који заузимају неки положај, све који носе извесно одело, све, који стоје по занимању, по образовању или ма само и по спољашњем изгледу изван народне масе. То неповерење према господи поникло је из нреиосног права; ну како да протумачимо Факат, што је проживело то право читавих тридесет година, нимало не ослабивши и не омекшавши ? Како да искоренимо или барем да смањимо ту народну сумњу, како да угасимо пламен, који се сакрио под пепелом и непрестано прети пожаром ? То је питање првостепене важности; док оно не буде решено, правилно кретање руског живота не може се сматрати да је осигурано. И ту, разуме се, мпого је се чему нг -ати од ширења образованости, уништења предра „ Да и разлике међу т. зв. вишим и нижим сталежима народа: ну рачунати једичо на то средство, које и при најбољим условима утиче полако и постепено, било би, по нашем мишљењу, велика погрешка. Ако народно неповерење пре свсга пада на госиоду, па од ње се одбија на друге сФере, не трвба ли одатле закључити, да се бивша „господа" још нису опростила специФично (( господских» навика и тежњи, да н сад још нису довољно заборавила традиције крепосне епохе? Не треба ли признати, да мржњу •) „В. Евронн," св. на август, 1892.

подржава све, што опомиње иарод па стари, омрзпути поредак , и да слаби све, што се клони зближавању сталежа , сјздињавању им у општем раду, стварању добрих, блиских одношаја међу људима образованим и необразованим, имућним и пеимућним, силним и слабим? Пе може се рећи, да друштсо и држава не урадише ништа у том правцу за последњу четврт века. Држава је позвала сељаке и господу на заједнички рад у окружним скупштипама и у пороти; друштво је давало н даје не једну спагу , која се посвећује добру народа. Ну све је то, као што се види, мало: вековско предуверење стоји скоро недирнуто, неопажено све дотле док ванредне прилике не збаце с њега завесу. Неопходно је нужно, да нестане свега оиог, што даје повод погледу на сељаке као на „нижу врсту људи, ® и храни у њима осећај понижења и потчињености; неопходно је нужно, да се створе нови путови, на којима би се могли састајати на удруженом раду сви становници неког предела; неопходно је нужно, да се уклоне све пр#преке, које смегају зблишењу с народом и слободпом раду у корист народа. Ако нас ти последњи догађаји приблнже ма на корак тој цељи, на њих ће се моћи применити пословица: » Нема зла без добра! 11 * Из овога, што до сад наведосмо, јаено је као дан, да узрок тим свима жалосним нередима лежи у народној тами, у непросвећености руског сељаштва. У том мишљењу еложила се и влада и сва руска штампа — сва, осим »Гражданина*. Кнез Мешчерски, као обично, нашао је своју нарочиту тачку, која га је довела врло жалосном ресултату: одрицању потребе на,родног образовања. „Међу нередима и писменошћу или неписменошћу — пише еп(ап1 ГеггШе руске штампе — нема ништа општег; дош.ш у сељачку средину „подстрекатели," дирнули у народу »свеобразнук> стнхш самосохранешд," народ се подао, па иошто нп у Оаратову, ни у Астрахану свештенство се ннје за времена договорило с узбуђеним групама луди (г. Мешчерски изврће Факте), а представници власти нису пресекли буњење у почетку, нереди, скоро вештачки изазвани, сташе расти, особито благодарећи „усердјго анархистовг.« Под тим именом „ ГраждапинЂ к разуме интелигенцију. У спомепугим нередима он види две стране: једна — гомила, необразована, глупа, лаковерна, али не рђава, нп зла, ни подла; њу диже на нереде »друга сграна — т. ј. образовани људи, рђави и зли и подли и кукавице.« Из тога излази прост закључак : пошто је међу образованима много више таких злих и подлих, него међу необразова-