Prosvetni glasnik

ИИСМА иа НЕТРОГРАДА

903

и у грчком језику. Ми смо и појали и певали, ну иа све то, заједно с телесним вежбањем, гледасмо као на терет, као на одузимаље оног времена, које би остало слободно од домаћих задатака и разних пренарација; све то пије улазило у гимназијски програм као предмет, који би нмао своје часове и тпм самцм сман.ио број часова других предмста; све то нису нам умели омилити, а без тога нема напретка. Девет десетина иду на рад ума, а једна на развијање тела, иа и та не ваља. Међу т !1м, гимназија може бити и класичва, па ипак развијати подједнако и умне и телесне способности својпх ученика. Да је тако најбоље, сведочи гимназија у ТиФлису. „Што је карактерпстично у њој, пише поменути писац, то је одушевљени јој живот; она се није зауставила, нијс замрла, у неком непокретном, с поља прописаном шаблону, већ се непрестано развија и ради иад собом. Тај државни завод има у себи врло мало »казешцинн.« Дан у њему тече у непрекидној смени пајразноврснијих радова, који држе један други у равнотежи. После латинског, грчког и математике долази нека врста олимпијске игре под ведрим нсбом, сложна војничка вежбања, махања пушкама уз звуке рођеног оркестра, на хорови музике и певања, радови у разноврсним радионицама, у просторијама за цртање и скулптуру, па миран одмор за читашем у одлично удешеној и богато снабдевеној ђачкој библиотеци, а иосле припреме задатака — час или два енергичних гимнастичких игара, борба по свима иравилима, весело утркивање, скакање и надметање. »Можете бити уверени, да ту мозак није претоварен, да мпшице неће закржљавити и да се у деци иеће развити једностран седећив живот, кратковидост и душевно мрачно стање. Не, ту расте слободно, не давећи једно друго, и ум, и тело, па за то и деца изгледају тако бадра, проста и весела; за то за гадне иесташлуке остаје ту тако мало места као и за душевни скептицизам и огорчено негирање. Ту се можете уверити, како добротворно утиче такво свестрано развиће на ученике, који нису баш тако даровити, и којих је, на жалост, тако много у руским заводима. Ти, т. зв, в рђави ученици" , често су рђавн само с чиновничког гледишта разнпх уџбенпх завода, и само у школским зидовима, а не у даљем животу, где често претичу »прве ученике.« Једном не иде у главу математика, другн ме памти латинске речи или историске хронологије, трећи не уме да лепо исприча оно, што је научио. Непрестан неуспех ј школи чини, да је такав ученик неповерљив према себи, постидан иред друговима, он му убија самољубље и приморава га, да без наде гледа

у будућност. Ну кад је тај исти »рђави ученик" из латинског језика — први виолиниста у целој гимназији, пли одличан цртач, или кад води за собом колону другова, као највештији гимнастичар положај му међу друговима са свим је друкчији, самољубље је задовољено, а у души му буди се сазнање, да и оп није последњи, да је за нешто снособан, да је у нечем јак... Па та, за времена пробуђена, вера у себе и нехотице утиче на бољи успех у другим наукама, у којима је слабији. (1 3а радове својих ученика гимназија је добила почасна писма н медаље, а на концерте музикалних јој оркестгтра скупља се неколико пута годишње сав Тифлис. Све унутрашње поправке, свс разноврсне нове мере, ко,је траже здрави сувремени погледн на васпитање, гимназија чини по спојој унуграшњој нобуди, а не по спољашњим претписима, па за то многе ствари, које разне окружнице тек сад уводе у друге заводе — овде се укорепило потпуно самостално још онда, кад је мало ко мислио о њима и кад им је мало ко симпатисао. Осим тога, све врло скупе новости уводи тиФ .шска гимназија не само по сопственој иннцијативи, него и својим средствима, без икакве државне помоћи. Она има свој капитал, састављен из прихода са својих концерата и представа, из личних улога и добровољних прилога, који јој даде могућност, до подигне прекрасну палестру за зимска војничка вежбања, или удобно удешепе , с укусом намештене и богато снабдевене дворане за чктање, цртање и скулптуру, које просто маме младеж, да дође и да седне за рад." Таква би требало да је свака, у истини класичка гимназија'1 * * * Немачке колоније на југу Русије живе као у својој рођеној земљи, ако хоћете и боље, јер су ситије. Кад их је влпда доводила у Руспју, имала је пред очима корист, коју пољопривредно образоианији и културно јачи Немац може допринети културно слабијем, сиротом са земљорадничког незнања руском становништву. Возили се с Немцима као с ретким, делпкатним цветом. Ослободише их за дуго време од сваких терета, дадоше им иајплодније земље, само да се настане, да пусте корен, као расаднпци културе и економског напретка. Време I,е учннити своје, мислила је влада, и немачке хиљаде прогутаће руски милијони. Међу тим, време ') Прва тифдисва гимназија, у саиој ствари, саставља две пуне гимвасије, пма 18 разреда (два за припремање за гимпазију), око 700 учепака и више од 50 насгавника. Међу ученидима иаа Руса, Грузина, Инертина, Јермона, Татара, Јевреја, Немаца и Грка. Читава вула вавилонска, да ипак тако сјајан успех.