Prosvetni glasnik

904

не уради нншта у том правцу. Немачке хиљаде стоје непрестано, као нспобедни градови старих ритера, захватајући све впгпе и вишс руске земље, и, што је најглавнпје, остајући пепрестано Нсмци до сржи у костима, не осећајући никакве духовне заједнице с новом својом отаџбином. Они впде у себи огранке оне расе, која сама проповеда да је најдаровитија и најгенијалнија, па као такви и држе се горди унутрашњим осећајем, јаки културом. Две установе, које би пх могле прпближити Русмма: црква и школа, налазе се у њпховој искључивој управи. Ако на другим пољима и осећају, да су руски грађани, у цркви и школи су иотпуни господари. Пастор са црквене предикаонице, а учитељ са школске катедре подржавају германске осећаје у Јруднма старих и младих чланова колонија. Благодарећи општипској самоуправи и неким изузетннм повластицама, којима се Немци непрестано служе, колопмја их бира, колонија их плаћа, а онп уче децу, да буду као што су им оцеви, а оцеве да остану верни синовч великог Уа1ег1апс1-а., будиа стража културпог народа. У последње доба влада им је почела поклањати мало више пажње. И време је! Из неколико Фељтопа, што их донеше једне велике престоничке новине «0 немачким колонијама југ а" 1 ), види се, да Немци у Русији сачињаваху до сад државу у држави. Подлиске је нисао званичник, т. ј. компетентан очевидац, који беше изаслан, да прегледа колоније. Зауставимо се на трећем, врло занимљивом, у ком се говорп о школи колоније БергдорФа. Кад је ушао у школу, прича писац, ђаци сташе певати руску химну, т. ј. учитељ Штајн (једина личност у целој колонији, која говори правилно руски) својим „звучним, пријатним тенором« певао је, дајући такт и рукама и ногама, а ђаци су га пратилн: ну из речи се впдело, да садржаја не разумеју, а из певања, да певају без сваког осећаја. Отаре колоннсте, скупивши се на ту врсту испита, такође пуштаху нешто кроз нос, кварећи још већма и онако несрећно певање. Помоћник учитељев не зна ни речи рускн. Из распореда часова прикованог на зиду, види се, да деца >че 4 — 5 часова недељно руски, ну не предаје им Штајн, већ неки трећи учитељ, који се само тим бави и који је од Божића болестап, а нико га скоро не заступа. Уџбеници су сви немачки, осим мале читанке удешене за руски језик. Читање иде тако рђаво, да човек запуши уши и да утече из школе; 2 ) превод на немачки не иде пикако. На пигачево чуђење, да ') »Новое В р е м л«, бр. од 7-ог октобра, 1892 г. ' 2 ) > О тннђ купцг (купецг) отравидсв (отправилсл) вђ торохЂ (дорогу) верхомт, и сд^тбмт. зними (за нимг) пзжалв (б^жадт>) его ф ^роаа' путздИ итд.

се са пет часова недељно није дало више урадити, Штајн вели, да ништа не зна рећи, јер није он предавао, ну сећа се, да се часови руског језика држе после подне; «а после ручка какво може бити занимање с децом; — добро је, ако их дође 20—25. 1 — Оамо 25 од три стотине ? запитаће га писац зачуђено. — Да, не више, одговориће Штајн. Овако зна, да ће бити руски језик, тежак и мало разумљив за већину, па мало ко и долази. Изостајање не повлачи за собом никакве казпе, као што обично бива. Ми строго пазимо, да деца тачно посећују школу (т. ј. да долазе на све остале предмете осим руског) и за свако неоправдано изостајање, узимамо од родитеља 10 коп. дневно. Од триста ученика само четворо зна руски (две кћери Штајпа и синови двају колониста). Пасторова кћи, „већ дебела Немица, са јасно заобљоним Формама жепског тела. округла пуна лица и белпчастих очију, које изражавају неку горду равнодушност према свему, што је око ње,« не зна да одговори ни две речи руски. — Извините, приметиће Штајн. Наш пастор вам је чудноват човек. Родио се он у Штутгарту и, примив руско ноданство, већ шеснаест година како је овде пастор, пу за свих 16 година тешко да је научио и 16 речи руски. Разуме се да и кћи му.... Из даљег разговора са Штајном, писац дознаје, да школу издржавају колонисте из својих средстава и да њом управља нарочитн одбор с пастором на челу, који највише пази на њу, јер предаје закон Божји. — Па како тај одбор гледа па неиспуњавање програма што се тиче руског језика? — Колонија тражн од нас, одговориће Штајн, дч поклањамо више пажње свом рођеном језику и у опште оним предметима, који већ из давна улазе у програм колонијских школа; па за то, н. пр. таки предмети, као геограФија и руски језик, и ако се траже (,јо данашњем школском програму, ипак, по мишљењу колоније, спадају некако у необавезне предмете, због тога и нисмо у њима строги. Учитеља руског језика наимамо само на зиму. Из даљег разговора излази, да то није учитељ већ један од старих ђака какве црквено -парохијске школе, којп добива 10 —15 руб. месечно, док његов немачки колега вуче 450 руб. годишње и има готов стан. У географији Русије деца су храмала; Дњепар се мешао с Двином и Доном, Црно Море с Касписким; ну за то су тачно умгла да покажу све из суседних Русији држава, Аустрије и Германије, спо-