Prosvetni glasnik

Прилог „Просветном Гласникт"

ИЗ БКОГРАДА V ПКТРОГРАД ПРЕКО КИЈЕВА И ЖОСКВЕ П7Т0ПИС У 3 ^РАТА!^ нацрт историје рус^е до ^АТАРИИЕ II.

од

ИВАНА ЗАНКОВИЋА

ПРВИ ДЕО 1?ИЈЕВО I. Од -јазак [13 Б еограда, Ђ ердап, Т урна С еверии, ручкч ратови, Б укурешг, Ј аш, Ј евреји.

Ђум-

Беше деп продетњп дан, почехком марта. Сунце је разгрејало бнло ваздух, живахност је већ сиуда пастала но улицама, дућавпма и у нољу. Морадох нешто впше тог дана трчкаратп ради припреме за пут п осетнх баш да је топло, јер мп беше отежало пролетњи канут. У вече, после растанка, навек тешког, са својон мплом децом, сиђем на Саву да путујем лађом која, после тешког одлагања, прогпови то вече први пут из Београда доњпм Дунавом. Много се било стекло путника на Сави, за пут низ Дунав. После дугог чекања ириспе бела лађа и на нашу обалу и тачно у нола ноћи, 9 марта, кренемо се на тај даљни пут. Ноћ по себи а и умор од пређашњег дана нагнаше ме на спавање. Кад сутра дан устадох видех се сред Ђердапа. Ма да самњиме много нута прошао, не могах инак одолети жељи, да се не нагледам тог дивљег нрпзора. И лево и деспо дигла се право небу голема брда, негде обрасла шумом, негде опет покрнвена голим стенама, како која, косо или по преко, мислио бпх сад ће се стропоштати са своје висине у понор, да прегњави лађу и корито закрче. 0 зеленилу нпгде још ни номена. Тек по лнвадама — кад се где год која долпна појави, приметио би се провпдан плашт мдаде травице и зимних уеева. Иначе свуда још пусто. Нп оваца ни чобана нигде да видим, ннти да чујем ИЗ ВВОГРАДА У ПКТРОГРАД

њихову миду Фрудицу као оно у летње доба, те да нодсете путнпка на живот и друштво. Тпм је ужаснији пзхмедао цео призор у оним пустим дубокпм дунавским виорима, који више личе на казапе него на течну воду испресецаним врлетима, око којих се вртлози вију и о које се таласи разбпјају. Срце задрхтп човеку, кад се у њих загледа, од страха да лађу не савладају и не разнесу је својим оштрпцама. Али изненадно, то се језеро од воде сужава, вода постаје дубља, оштрица нестаје и иза једног савијутка отвара се шири пролаз и човек мало дахне душом кад угдеда тај издаз. Више је таких излаза прокрчио себи валовпти Дунав кроз брда, кдисуре, тражећи свуда у впјугастпм пругама мањи отпор, дерући клисуре п разносећи стење око којих се и данас врти н пенушљиво бесни, не би ли их откотурао својим вратодомним током. Докле год око допире, свуда се ппо странама н на кориту опажајујасни трагови његовог сидовитог продирања у дубину корпта Колпко ди је хнљада векова прогекдо, докле је Дунав овај колосалии рад окончао ! И брда и реке, и поља и мора, пмају своју историју. Ко бп нам је тачпо испрпчати могао у свим њеним нојединостима, тај би нам открпо тајну природе. Док ово разгдедах, дађа већ беше стпгла спрам Трајановог натписа, који му је X. дегион посветио за успомену на пут који је прокрчио у овпм врлетима низ десну обалу дунавску. Где се хриди пису могле разнети, ту су у стенама, над површпном воде, издубљене рупе које се и данас виде, у које су диреке увлачпли, нреко којих се бацио мост. Овај је пут везивао међу се дуги ииз градова од Београда до Црног Мора, једнако служећи ратнпм смеровима као и трговини. Каква раздика онда и данас! С једне стране овај мучан п 1