Prosvetni glasnik

2

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

оиасан путић, изривен тешком муком у стенама по цену многих живота, с друге јуре гвоздена кода муњевитом брзпиом. Онда још проста Фнзична снага у љутој борби са природо.ч, данас ум човечији савлађује природу и њену снлу себи иочињава — а све у намери и онда и данас да зближп и уједани народе. Сад је већ наша лађа, вештом руком крмаровом управљана, пројурпла сретно, муњевитом брзином и „Демир-каппју" последњи Ђердап, где је пад Дунава најјачн и оштриде најопасније. Заиста,ко је свестан големих опасности у пролазу 'Бердапа, тај дахне душом по излазу из њега. За мадо, па стигосмо у Т. Северин, крај мога воденог путовања. Простор од Београда довде пребродисмо за 25 сахата. Брзо сиђох крају, пе бих дн стигао на време за даљи пут муњевитим возом, који је тога дана подазио за Букурешт, у 2 сахата по подне. Јест, да не беше економног рага. Ту не беше царински прегдед само од ока; вредни румунски царпник вадио је парче по царче из мога куФера, па тресао капут по капут п прегдедао шпагове, да није где год каква криица сакривена од његова ока. Прегледавшп п разгдедавши некодико пута један мој детњп капут и неке оковратнике, заппта ме, да дп су новп? Та Бог вас видео, рекох му, зар не видпте да су стари; има већ трп године како су купљени. Једва се спасох ове напасш. Придепи ми марку, баш кад ми беше већ нрекипедо. Наравно, воз ће да пројурп и ја ћу због те напасти морати пздангубити на путу до гранпце руске пуна 24 сата. Бејах већ готов да се упутим жељезппчкој станици кад, обазревши се намоје сапутнике, видех дами зауставише једног земљака. Шта би, занитах га ? Не даду ми да идем због овог дитографског камена. Нуто, и камење нам сада стаје на пут. Посредовањем успех, те скдоних царинска кервера да нас пусти. Мп онда право ка станпци. Кад стигосмо а воз иројурп пред нама за Букурешт. До сто беса и царипске п економске ратове п све пуничке сметње на свету ! Да прекратпм време одох да разгдедам кулу („Тороњ") Северову, откуд и нме овој варошп. Та је кула чувала мосг који је, за време Рпмљаиа, везивао нашу обалу иснод Кдадова са Румунпјом. Пре дваестпну годпна беше још у ириличном стању, ношто сам се пењао уз њепе степенпце до прве нлат -Форме; даиас је и њпх нестало п кула се већ руши. 'Г. Северпн је малена, али весела румупска-варош, која кипи српским становннштвом; у опћењу и разговору са иашнм људима дочеках п ионоћнп воз. Сутра, око десет сахата нз југра, прнснесмо у Букурешт. Пре свега, одох да се ражаднм на једном нпкад непрежаљеном гробу. Нека тнјеповде вечна успомена, моје мило, моје добро дете..,. За тнм походпх неке старе познанпке п прошетах се по варошп. Ма да је тек прошло трн до четирн године од мога иоследњег бораика у њој, морам призпатп да се н у овом, редативно кратком року, зпатно унапредпда. Управо бејах нзненађен пред њеним новопросеченпм у правој ди-

нији, бескрајним и широкпм будеваром, на коме се већ дево и десно почеше дизати високе и укусне палате. Заиста Букурешт оправдава све више свој иридев „источногПариза*. Ако по престоиици треба ценити бдагостање и кудтуру једне земље, оида су у Румунији заиста напредпе. Тачно у девет сахатп у вече, тог истог дана, отнутовасмо за Јаш, стару престонпцу Моддавије. Док смо од Турне до Букурешта путовали с малим изузетком, само по равницама, одавде смо до Јаша пролазиди све кроз долине омеђене питомим брежуљцпма, посдедњим огранцима Карпата. Овај је предео запста чаробан. У Пашкани где стигосмо у седам сахата из јутра, и где се гвоздени пут одваја за Чрновицу и Јаш, удете у наш влак мноштво .Јевреја, које ми Пољским назпвамо, а који су, међу тим, својствени цедом овом румунском н руском предеду. Двојица између њих уђоше, ваљда погрешно, унаш куие из кога пх је доцнпје кондуктер кренуо прн прегдеду билета. Кад су ушлн билп, један је од њих држао отворени мојсијевац у рукама пз кога је унрављао своју јутрењу модитву Свевпшњему а у исто време погађао је пеке водове и претре; сао са својпм другом пробнтачност н користн. Па би онет стао, као молитн се Богу, не избацујућп пз главе ону првобитну мпсао о „гешеФту". У тренуцпма док се погађао и бројао иеке новце, које је пз недара вадио, нредао бн бпо мјспјевац своме другу, показавшп му п месго где је стао, да нродужи молпгву месго њега. Тек том прпликом схватих шта зиачп у св. писму „Фарнсејац". Овнх Јевреја има сијасет у овоме крају. Одмах пх човек нозна по маркаптно-семпгским цртама образа, по дугачком навек прљавом каиуту, по пикад не лаштеним („виксованпм") чизмама, масном шешпру илп шубари, павек без кошуље; рубље п чистоћа тела иеиозпати су пм. С тога п ппје могућно осгатн међу њима у једном кунеу. У највећој номрчпин одаје пх воњ н говор, особеин говор њнхов. Ма да немачкп говоре, ниак нх најбољи Немац ие може разуметп. Прнлагодише овај језпк ио цаставцима и нагласку пољског, руског језика, аречипољске или руске преврнуше па кадуи немачкп п тако себи створпше једаи жаргон, којп је тешко, готово цемогућно разумегп. Ово ће ме мнло друштво нратнти готово све до Кијева п ири одласку из Петрограда срешћу се оиет с њнма на варшавској нрузи, но станицама Дппе, Калсуие и Вплне, алп се ја с њима овде праштам, да не бпх вншз међу њпх улазпо. У Јаш нисам удазпо, јер је киша махом иадада. Посматрајућп га са страие, нодсећао ме је иа иашу Јагодниу. Где што ировпрнваше ппак по пека лена црква пли иалата. Свакако, далеко је нзостао нза Букурешта, али му је иоло;кај много депши. Гвозденп је пут јурио иуиих пегиаест мпнута упоредо са његовом дужппомКолико ме је на граиицп у Т. Северииу царпнпк измучпо, толико ме је нзмучпла на овој другој гранпцц спрам Русије нодиција румупска. Неки заиста чудиовати жељезнпчкп комесар, који ваља да ннје могао да ирочита мога нмена, нн да разуме из посоша од куда сам иорекдом а нн латн-