Prosvetni glasnik

4

ИЗ ВЕОГРАДА

У ПЕТРОГРАД

полази из Одесе, преко Разделнице, за ПетроградОко четири сахата стигосмо у Бевдер на Дњестру, варош од својих 44 хиљаде становника са мало пндустрије, окружена бедемима и бастпоннма. Ова је варош била некад важна тврђава и стратегијска тачка на северо-источном окрајку осмаиске даревнне. Три пут облпвена руском крвљу у рату протпв азијских освојача и тек 1812. год. прпдружена коначно рускоЈ имперпјп. Бендер је п ипаче на гласу, што се у н. склонио Карло XII, краљ шведски, нод окриље Султаново после пзгубљене зпамените битке код Полтаве. Фатална битка за Шведску, са којом је изгубила не само неколико покрајина на Финском заливу и Балтијском мору, него и своју надмоћност у Европи и важност велике силе, — а Русија, на против, броји се од ове битке као европски народ п као моћна велика спла. Карло XII., проводећи чемерне дане у Бендеру (управо у околпнп бендерској), трудио се кроз три године да склоии коалицију Турске, Пољске и Шведске против Русије, не бп ли васноставио своју потамнелу славу и сатр'о свога противника, Петра Велнкога. Али нико се не хте поверити једном, истина херопчном, алп у правом смислу речи авантуристпчном војсковођи. На нослетку, кад његове интриге иосташе досадне п онасне по безбедност царства султановог, он нареди да се макар силом прогна пз Бендера. Карло се и у овој прилнци хтео ноказати да је херој. Окружен шаком људн, евојих верних слугу, бранио се у својој кући док исту не запалнше и пе почеше запаљени диреци са крова падатп на његову главу. Турцп га у тој забупп ухватпше и одведоше на нростим колима, пмрлахом покрнвеннм, у Једрене, откуда је отпутовао у своју постојбину, пројахав преобучен цео простор којп га је растављао до Стралсунда. Четпрп годпне доцније, пушчано тане (ие зна се да ли пздајничко пли ненријатељево) ногоди га прп оисади Фрпдрпхсхале, те погибе на месту. Бендер је заклањао и другог једног краља као заточеника. Док је Карло XII. био још у путу за Једрене, краљ Станпслав Л.ешчппскн, којега је Карло у доба своје моћи уздигао био на престо иољски, би ухваћен у Молдавији и доведен као заробљеник у Бендер. Овај се краљ Станислав унутио био баш и сам, али инкогнито, за Бендер, у намери да склони КарлаХП. да пристане на савез што ха је предлагао први краљ прускк против Русије, а који је савез, међу тим, усдовљавао у првом реду абдикацпју Станислављеву, (да се одрече ирестола) којој се, не он, већ Карло оппрао. Пуштен на слободу, лишен круне, после многих невоља поста владаоцем лоренским, у ком је достојанству п умр'о, оставнвшп у историји ове земље једно од најславнијих имена. Његова је кћи удата била за Лудвика XV., краља француског. Судбпна ова два краља, Карла и Станислава, тесно Је скончана са једним судбоносним моментом историје руске. Они су саставни део оне величанствене драме, исиреплетене тријумФпма и пропашћу, хероизмом и понижењем, мржњом и пожргвовањем, која је започела код Нарве, достигла свој врхунац код Подтаве, одиграла један чин у Бендеру

и свршнла се на Неви заснивањем Петрограда, те најсеверније престониценајмоћнпјегцарства. „Сада је", ппше цар Петар Велики Апраксину са бојишта код Полтаве, „сада је, божјом помоћу. положен ирави основни камен Петрограду." Ма колпко да је сада Бендер незнатна варош, успомене ових догађаја намећу се и пехотице путпику, кад кроз њу иролази. Од Бендера упутпсмо се ка Разделници, наралелно обалом Црног Мора, од кога нас је растављала дужина од 60—70 километара. На тој обали иалази се п Одеса. Дан беше топао, а сунце прпјатно. Отворих нрозор, па стадох посматратп околпну. Ривница се пружила са свију страна без шуме п дрвета. Где што приметило би се по које мало таласање земљпшта, колпко да разбпје монотоност равне површипе. Л.иваде се већ оделе младим, нежнпм зеленилом, а житни усевп већ бујно растпјаху. Овде се већ налазимо на окрајку црнозема, тог најплодннјег краја руског, који се протеже од Прута до уралскпх брда, обухватајући просгор од 600 хпљада квадр. км. Простор већи но цела Француска. Црнозем је жптница, не само Русије, већ целе Јевропе. Сгари Јелини снабдевали су се још онда житом пз овога краја, који су онда обрађивали Скити, и Периклова Атпна слала нм је у замену преко својих многобројних колоннја по северној обали Цриог Мора пропзводе своје индустрије, са којима су нас скоро упознали остаци нађени у пскопима Иантикапеје п Крча, и с којпма ћемо се сусресги у Ермптажу. Упоредо са црноземом, пружила се п друга зона. пстпна не тако плодне али ипак добре ораће земље у истом обиму као и прва Са свпм јужно ка мору нростор око ушћа Дњепра, око Крима и северне обале Касппјског Мора, запремила је степа у простору од 400 кв. км. Земљиште песковито, са свим ненрикладно за земљарство, али згодно за гајење стоке, седиште још и данас номадскпх племена Татара, Киргиза и Калмука. Ка северу пак, од Москве, настуиају „Пољеса", безграничан предео покрпвен големим шумама, међу којима се развија ппак најрацпоналнпје земљарство у Русијн. — Још мало па ће наш воз да стане пред станпцом „Раздељном". III Ресгаурације по руским станицама. Вагони при руским железницама. украјина, КоЗАЦИ, зап0р03и. Раздељнаја је пуста станица посред поља. Овакпх стапица има доста на пугу до Петрограда. Оне се палазе на пресеку двеју нлп впше пруга, илп су на средокраћи околних села. Раздељнаја везује бендерску са одеско-кијевском пругом. Кад стигосмо у ову станицу беше ноћ. Ја уђох с осталим светом у рестаурацију. Сјај освстљења, пространство салона за ручавање, чистоћа, уредна послуга обилност и укусност јестива и пића, а нри том умерена цена, мора да изненади сваког странца у овим пустињама. Француска кухнња превлађује у опште. Закуске, сиецнјалитет руски, заузима при сваком биФету нарочити одељак са огромним самоваром у прочељу, налик на какав монуменат, који непрестано брујп, мамећи путнике на пријатно хннеско ниће, толико омилело Русима Дов вече-