Prosvetni glasnik

1*

из веограда

нпцом Ш1 ћирплицом писано, већ сам му морао дпктоватп вдашки моје име и порекдо, и притоме одговарати на којекаква хваталачка (капцпозна) питања, која ни најмање не сведочаху о веговој бистрини, За неколико сахата па ћу се и ове напасти отрестп. Јест, алп кад су такве властп у пптомој Румунијп, да какве ли ће бпти оне у разглашеној Русији ? II. В .1асги РУСКЕ НА ГРАНЦЦИ. УнГЕНИ. ПрОСТРАНСТВО И СТАновништво Русије. Кишењев. Бендер. Бигка код Појтаве. Карло хн. Отанислав Лешчниски. Зачетак Пегрограда. Земљиште руско. Цриозем, житннца европска. Стене. Легло номада. Незнатнн мост иреко Прута раздваја влашкп Унгени од руског. Чим сгнгох у руску станицу пскусих, на моЈе велпко изненађење, да су руске вдасти предусретљиве. Мој је пртљаг отваран, ади није иретресан. Пасош ми је затражен, ади ми пптања нису подагана. Царпник, г. Карагажпћ, који је овде у исто време и највећа власт, висок старац од својих 65—70 годпна, предусретао је путнике љубазно, а мени, лично, дао је са највећом готовошћу сва објашњења која су ми потребна била за даљи пут. Унгени је по себи врло незнатно месташце. Он друге важности нема до ону, коју му ирпдаје та окодност, што је савезна тачка румунско-руских жељезница и прва станица на руској територији. Ваља ми ипак напоменути карактеристпке ради, Један мади случај. Издаватељ путних билета за Кишењев немађаше да ми размени сто рубаља. Иза мене нојави се човек који се нонуди да ће ми он ту услугу учинити за бакшиш. При бројању тма ситних и масних банкнота бацао је ненрестано поглед преда се а иза мојих леђа. Кад изброји кусур, а неко иза мојих леђа зграби новац да се и Ја упропастих. Окренувши се видех да је жандарм. Извините, госиодине, рече ми, ја видим да сте ви странац ц да се не разумете у нашем новцу. Потребно је, у вашем интересу, да пребројим и Ја кусур, што вам га је овај човек дао. Представник једне важне румунске банке, који је са мном путовао, доказнваше ми умесност овог посредовања чувара Јавне безбедностн. Сада тек стадох носматрати мог импровизираног мењача. Без икаквог напора познах га да је норекла семитског, но занату месар. Овај догађај објасни ми, кодико је дубоко укорењено неповерење спрам те расе у овим крајевима. Око четири п по сахата по по дне отпутовасмо за Кшпењев, где стпгосмо у вече посде осам сахата. Ту сам морао преноћнти, да дочекам сутрашњи курирскн воз, који ће ме без прекпда даље возити. Сутра дан ујутру, очекујући полазак воза, изиђох да разгледам варош, тим пре, што је ово нрва руска варош у коју сам ушао за мога живота. Довде нисам имао никакве намере да водим белешке о моме путу, али изненађеп разнпм појавама, помислпх, да би могло бита и љубопитно и поучно да бедежим своје утиске. Прво што ме изненади, то беше хфдна дужина

у петроград 3

правидних и широких улица. Сад ће ми тек пасти на ум бескрајње пространство овог царства, чија површина износи 5,500.000 квадратнпх километара само у Европи, дакде за читав један мидијун километарадВИше но сва остада Евроиа. 112 мпдијуна душа, равно колико ' три најмоћнија царства у Европи. По што рађања извосе годишње 3% мидијуна, а умирање 2'\ г , то се становништво Русије множи годишње за-. један мидијун. И треба да се Русија у тим кодосалним пропорцијама множи, да наседи оне бескрајне равнице које иду од финског задива до Кавказа, од Урала до Карпата. Сад ће ме тек обузети ,нека зебња, кад помислим па грдни размак, (2213 километара жељезнпцом) који раздваја Кпшењев од Петрограда, крајњи смер мога пута (пут од Унгеннја до^Кишењева износи 106 кплом.) Сад почех себи давати рачуна да је ово нешто друкче него ли све што сам до сада видео. Стигавши на врх Михаидовске А удице, којом се, при издазу из мог хотеда „Московска гостионица", бејах упутио, отвори се преда мном један ведики и деп украшени парк. Усред истога дпгда се велика зграда у једном, мешгдотде^необичном стилу, рекао бих старо-јединском, крунисана кубетом, украшена стубовима, преко којих је бачен архитрав. Шта ли ће ово да буде, мишљах Р Није лII каква препорођена Тезејева храмина, иди Је Сократ подигао овде атинску школу? Обазревпш се дево и десно, спазих мало даље од зграде високу кулу у стиду византијског звоника. Сад ми би јасно да се иалазим пред месним Сабором (Саборна црква). Четвороугласти парк који га окружааа износи нешто више од једног километра у обиму. Достојна порта онаковом храму, до душе не од камена. Уверићу се на цедом путу, да је камен наЈскупљи материјад у Русији. Малтер, опека и дрво то је обична грађа руска. Има, истина, зграда и од камена и мрамора, али је то реткост. Кишењев је, спрам Москве или Петрограда, може се казати Једна огромна паланка, макар да је седиште бесарабијске губерније и да броЈи 130 хиљада душа. Ну он је на основи једве иовеће вароши у све већем развитку, а ове стижу у Русији брзо до врхунца. По пространој варошп, приметих по неку горостасну зграду, седиште центрадне вдасти или касарну, по неку укусну приватну падату, некодико гимназија мушких и женских. Ових има по више у свакој већој вароши. На врху једног брежуљка — остала је варош сва у равници — диже се огроман женски манастир, скдониште не само побожности већ и уточиште од порока, који се овде мање опажа него ди по ведиким варошима у Европи. Зграде су махом украшене стубовима, а у стилу који се разликује од заиадног, и подсећа на римско-византијске грађевине. Шетајући се по вароши, стадох изненађен, у једној удици, пред једном још и педовршеном малом црквом у најукуснпЈем византијском стилу. Могла би да краси н какву престонпцу. Византпје је давно нестало, њен утицај, њене традиције још живе у Русији. Из Кишењева отпутовасмо у један и по сах. поподнека „Разделници,'* где ћемо затећи курирски воз, који сваког дана