Prosvetni glasnik

342 ВАУКА и у кратком прегледу оно, што је урађепо за одређење најстаријих нородпчних обдика у других ариских народа. Да почнемо са индиским Аријевцима Истраживањем организације старо-индисгее нородице занимади су се, а занимају се и данас свл бољипредставницп науке оупоредном испитивању језика и индиске старине (Кун, Пикте, Боп, Иот, Макг Милер, Вебер,'Л.асен, Лудвиг, Вилсон и други)'). А недавно је ове резулгате врло умешно скуиио Цн мер' 2 ). Нарочито је марљиво испитана организацпја породица веднског периода, а с овим је свестрапо изучена најстарија из Вед — Ригведа. Ну, пзучавајући онај облик породице, којп је владао у веднском периоду, испптивачп у већини случајева нису обратпли пажњу на читав ред месга у светим књигама старих Индијанаца , који говоре да је у доведпском пери ду постојао још архапчнији облик породпчног уређења; да Је у преисториско време, чпм се оцеппла индиска грана од општег ариског стабла, преобладал I организација породице начелно противна оној, коЈа је постала у Индијанаца, када су они са свим завладали долином Инда и његових притока. Места у Ведама. која подсећају на остатке архаичких облика породичке организације доведиског периода, сабрао јо В. Милер у свом делу : „Очерки аршскоп миеологиш". Ево у кратко извода до којих он долази, нзучавајући поменута места. Он признаје да у Ведама има места, која показују да се сродство одређивало некада по матери, да су се некада сестрићи сматрали као сродницп свога ујака а не оца; да је било времена, када је појам о забрани сродника за брачни живот (појам крвпе смесе) Ипдијанцима био непознат 3 ) и, најпосле, што је могућно нретпоставити да је постојала полиаидрија, па чак и хетеризам 4 ) у доведичком периоду. Овп изводп нису исказани онако, на памет, мего су потврђенп чп1 ) Види горе поменуто дело В. Милера. 2 ) 2штег, АШпсПзсћез ]Јећсп. Кор. XII. РатШе ип<1 бШМсћкеЉ 3 ) Ђ. Милер 1. с. сгр. 18. У потврду овога. св >га мишљења Мидер износи непознат дијалог између брата и сестре, између Уата и Уати, који је дошао до нас у химпи 10. десете књиге Ригведе. 4 ) И у првом делу овога чланка поменули смо пеке међусобне односе између мушкиња и женскиња у првобитп >м добу, које Вахокен назива хетеризмом. Како нримећујр Енгелс у свом делцету »Бег ТЈгзргип^ с1ег РашШе. Дез Рг:уа(;е%еп(;ћиш8 ипс1 (1ез 84аа (;8, 1884 р. 17. Аптегк., а нре.ма Моргану и Марксу; ВахоФен је слабо разумео шта је пронашао, или боље рећи шта је прокљувач, а то се види из тога, што је горе поменуте одпосе између мушкиња к жепскиња назвао хетеризмом. А хетеризмом никако се не могу назвати они праодноси између иолова у нрвобптном добу, јер су хетеризмом Грци називали сношај ожењених или неожењених људи с неудатим женскима, и увек се нретпоставља да постоји известан облик породице, и да се ван ове нородице овај сношај дешавао и да је проституција

НАСТАВА

тавим низом Факата, Даља и даља изучавања Ригведа с намером да се нађу остаци Факата за нотврду живота у доведиском периоду, даће без сумње и још бољих дата, али и ово дата, што их већ имамо, довољно је, да потврди мишљење да су старим Ипдијанцпма у доведисгсом периоду били позпати онп облпци породице, који се данас налазе у дивљих и полудивљих племена. На трагове најстарије иородичне организацпје можемо наићи и у законским књигама Ману, Јајнавалкпја и Наради, аошто ове законске књнге садрже по негда, упоредо с иравом , које створпше брамини, п правничке норме из врло дубоке старости. Прелазећи сада јевропскпм Арпјевцима да се задржимо најпре на историји старо-грчке породице. ВахоФен је први у свом делу „Баз МиМеггесМ" изнео да се у митима и предањима класичне старине налази читав низ трагова, који показују да је у старој Грчкој постојало породпчно уређоње са сродством по женској линији, и сравњујући оне податке, које је он покупио са сличним подацпма из жпвога и права других народа, потврдпо је мишљење да материнско првенсТво у сродсгву није особина само неког племена пли неке расе, него је то огшта појава целога човечанства у извесном нериоду његовог развнћа (МииеггесМ р. VI). Жпро-Тејлон , пошто је у свом не велпком чланку „Еа теге", али чланку, који заслужујепажњу научара, скупио сва она сложена а до некле и замршена испитивања БахоФенова, у први мах није се сложио с погледпма овога испитивача, већ напротив оп је бпо склоњенији да призна : да Факта, која је скупио БахоФен, тврде да поетоје особити закони развића за разне расе, а не ;)акоии онштп свему човечанству у ранпјој периодп његове псторије, и да је код ариских племена, још п пре него шго су оии оставили заједничку домовипу, постојао онај облик породице, који мп назпвамо иатрпјархалним. По мпшљењу Жиро-Тејлона код пндојевропске расе (а исто тако п код семитских народа) постала је даље искључива превласт мушкиња, како у делимичном тако и у полптичком животу. А трагове матерннскога нрвенства у сродству, који се налазе помепути у нредањима народа класичке старине, Жиро-Тејлон објашњује да су позајмљенп од првобитних становннка терпторије, коју су по том заузели Арпјевцн и Семити. Тако Жиро Тејлон у свом нрвом чланку, али у другом свом делу, „Тез оп§хпез с1е 1а &шШе" , у неколико стаје на другу тачку гледишта. Он чисто сумња у основамогућна, ако већ нијеиредовна у тим нриликама. У другом смислу реч хетеризам није нивад употребљена. У том је смисду употребио и Морган. Прев.