Prosvetni glasnik

ПОРОДИЦА КОД ПРВОБИТНОГ ДРУШТВА

843

ност свога пређашњег гдедишта, и ма да оставља пигање као отворено, опет нагиње универзалности материнскога првенства 1 ) у сродству, и труди се да покаже трагове сличне породнчие оргапизације у живогу Грка и Римљана. Од свију новијих испитивања нарочито заслужује иангњу чланак Мак-Л.енаиа, „Ктзћјр 111 аппеМ вгеесј," иечатану ,81;и(Иез 111 апс1еп1 ћ181огу." Мак-Ленан се стара да докаже, да псторија иородичног уређења у старој Грчкој представља исте Фазе развића, које је он признао као универза ше, у другом свом делу „Рг1тШуе тагпа§е\ Па, по мишљењу Мак-Ленана, у историји породичног уређења могу се разликовати четири периоде; у ирвој перподи признаје се сродство само по женсккој динији, у другој и по женској и по мушкој линијп, у трећој само по мушкој, у четвртој и по мушкој и по женској. Све ове цромене у породичном и сроднпчком уређењу, изузевши последњу, без сумње јављају се све више и више под утицајем хуманитарних идоја, које су зависиде од промена у брачним односпма. Сагласно с гледиштем Мак-Ленана, за владе неодређеног полног мешања (хетеризма) 2 ) п прн овом облпку полиандриског брака, који он назипа наирским обликом, где женска живи с неколико мушкиња, којп ииеу сродсгвом везани, признаје се сродство само по женској линији; за тпм, када је постао облик брака , назван породичном полиандр;10м (више мужева), где неколико браће живе с једном женском и држе је код себе у кући, где, и ако је отац непознат, опет је у сваком елучају нозната очинска крв, тек се тада ночиње обраћати пажња и на сродство по мушкој линији и, најпосле кад брак добива монандриски (једномуштво) облик, тада мало по мало постаје правило, по коме деца са свим припадају оцу, па разуме се да се нризнаје н сродство само по мушкој линији. Али поново признавање упоредо са сродством по мушкој линији још и сродство по женској линијн , јавља се као носледица доцнијег развића. Можемо се и не сложити с нојединостима Мак-Ленанова гледишта, али с основном идејом немогућно је не сложити се'). Развиће очинске власти и призпавање сродства по мушкој лпнији без сумње да претпоставља више или мање одређеније односе из') Оп^тез <1е 1а ГашШе, р. 182—192. и 284. 2 ) И овај то зове >хетеризмом", као год и БахоФен! Прев. ®) Ми се само у овиш тачкама размимоилазимо с Мак-Леваном: 1) Не признајемо даје извесени ток брачних облива био универзалан, а признајемо да је учиаен прелаз од неодређених полних односа ка одређеном уређењу; 2) Ми не претпостављамо да је код свију, или најпосле да је у већине народа, био негда неки период у историји, вада се сродство по материји није са свим признавало.

међу полова, затим и извесно огранпчење полне слободе у женских. Што се ниже спуштамо по лествицама образованости, тиме су слабије брачне везе, а то вуче за собом као последицу: одсуство очинске власти и непризнавање сродства по оцу. У даљпм излагањима свога учења Мак-Ленан труди се да докаже : да се код старих Јелина у време Хомера сродство по матери признавало псто онако као н сродство по оцу, т. ј. били су на равној нози, а по негда је пмало већег значаја сродство по матери У времену, које је наступило одмах за овим, отпочета је борба између ова два начела, која се свршила у историско време искључиво у корист оца — агнатччког првенства 1 ), ако и не с оним строгим последпцама као у Риму. Како су изложени назори Мак-Ленана ноткреиљени врло срећно нзабраним Факгима, то иосле овог чланка треба сматрати да је доказано: да је у старих Јелина постојао старији облик породичне организације од патријархалне иородице. 2 ). Факта, која је навео Мак-Ленаи, позајмљена су не из мита и предања, о којима постоји спор,да ли су иелашког илн јелпнског норекла, него из предања и мита, чије је порекло неоспорно. И за то та Мак-Ленанова Факта имају велики значај за наше испитпвање, јер се заиста тичу ариског елемента грчке народностп 3 ). Говорећи о испитивању најстариг) Овим је путем уништено материпсво право на децу* »Уннштење материвског правр био је светско-историеки аораз жеиског рода «. Муж је шчеиао крмило и у кући, жена бешо понижена, заробљепа, робиаа њемвих прохтева и машина за рађање деде. Овај унижени иоложај жене, аакав се често истиче нарочиго код Гркахеројског и класичког доба, поступно је уленшаван и ублажаван, али није ннкако отклоњен*. (Еа§е1з, (1ег ТЈгзргип^ (1ег РатШе, р. 32). Прев. 2 ) Да иивесемо најзнатније податке, које је навео Мак-Денан за доказ да је причнавато сродство по женској линији за време Хомера. Он наводи ове податке : 1) Дикон, син Пријама, брат Хектора, на кога је нападао Ахил, да би се осветио за Патроклово убиство, мисли да умилостиви разјаревога Ахила напоменом: да он није једноутробни брат Хекторов. 2) Тлеполем, син Хервулеса, убио је Ликимнија, Алкменина брата — матере Хервулесове, и морао је бежата, пошто су му други синови и унуди Херкулесови загрозили осветом. Аво се узме да право освете припада сроднидима, то излази да су се деда, унуци и праунуци Алвмене сматрала сродницима њеног брата. Даље Мак-Аенан увазује ва ту оволност да израз »једноутробни" придодаје се често браћи и сестрама и узима се да исказује ближу везу сродсгва него епитет „једноврвна". Најпосле Мав-Денан наводи довазе из времев^ ->сле Хомера, воји говори о борби материнског права с очивским. Најубедљивији од ових доказа јесте, по нашем мишљењу, оно уиућивање Мак-Ленана на познати спор Ореста с Ерипијама у Еуменидама Есхиловим и на показивање Ворона [које је сачувано у Августина фе С ју . БеГ XVIII. 9)] о казни која је одређена Атињапкама: и1; пи11а иНегшз 1'сггеп1 аиНгадЈа. пиПиа пазсеп(,шш та(;егпит потеп ассјреге!. 3 ) Јелински ел..*менат несумњиво је арисви елеменат грчве народносги. А што се тиче порекла пелашког, међу знаменитим научарима постоје разна мишљења. У осталом, да приметимо да многи знаменити научари у иоследњ" време не признају корените разливе између Јелива и Пелазга. (Негтапп. СгГ1есШ8сће АИегШитег, 5-1е АиНа§е, 88.7; Сиг11и8, ОпесМзсће Ое8сМсћ(:е 1, 8. 27, в'(. АЛогз Де ЈиђаЈпуШе 44*