Prosvetni glasnik

346

КЊИЖЕВНЕ ОВЗНАНЕ

нашој нришци као погрешно. Не обзирући се на нашу наиомену дометнуо је пнсац у овом издању још један пример вивргао и тиме је удвостручио погрешност поменутог правила ; јер у зибршш нису била два једнака консонанта, од којих је један испао , већ је ту просто по гласовним закошта избачено ћ гезр. р. (В. Огат. (1ег 1а4. Вргасће \?оп 8сћ-№еЈ/ег-81(11ег ипс! 8ићег I 76, 3 н 1^1;. 1Јаи1;-и. Рогтеп1ећге V. Бг. Р. 81о1к \ 64, 2 т II. Вс1. Напс1ћисћ (1. Мазз. А11;ег1;ћит8\уЈ88еп8сћаГ1;.) Да се за растављање сложених речи с окрњеном одреднпцом да поставити правило, које би било заједпичко за све могуће случаје, неће ваљда пико посумњати ; јер се код свих овако сложених речи примењују исти закони, по којима се растављају на своје слогове просте речи. — Нејасно је иравило у \ 18 : » Имена животиња су ионајвише ергсоепа, т. ј. иоказују мужјака и женку истим (??!!); род се одре/јује по иравилу свршетком«.... — У §. 6. : »АМаНуиз стоји на аитање : чиме ? 1< — требало је додати и питања : »одакле ? како ? кад ?« — У §. 22. није требало изоставити (Јеп. р1. па ит. — У $. 26, 1. вели писац : »У генитиву сингулара стежу виђзГапЈгт на шз и хит свршетак и ио иравилу у I на ир. Артргив Оеп. Арр1, УегдШиа Оеп. УегдШ. сопаШит Сг. сопаШ, педоНит 0. педоИ"-. Писац, као што се види, искључуЈе облик Оеп. на -ц код ових суп стантива. По (звој прилици учинио је тако читајући ово : »Вег ОепШу (1ег 10- 8Штте 1аи1;е1е т (Ие 2еИ; с1е8 Аи§из1;и8 аиГ -I аиз ће1 (1еп 8ић8<;ап1;1уеп, -п (-1е1) ћаЦеп сИе Ас1јекИуе. (Иа1;. Иаи1;-и. Когтеп1ећге V. Бг. Рг. 81;о12 § 83.). Али се овај сажети облик употребљавао у оно доба поред обичног облика на -п (Уег^Пп), шта је требало споменути у граматици а то тим пре, што се писац служио та ким граматикама, у којима се јасно каже : »БЈе Епс1ип§ (Јез Оеп. 81п§. (1ег 8ићз1;. аи1. иш ип(1 шш хе1^ «14 е1п I, 2. В. сопзШ, 1трег!. Уег^Ш (ка1. Огат. V. Бг. А. 8сћет(11ег. \ 13, 4.). Па и ЕлентСајферт, из кога је писац црпао готово све погрешке које набрајамо, каже : »1т Оеп. 8т§. 21ећеп сИе 8ићв1;ап11Уа аиГ Ш8 ип(1 1ит (Ие Епс1ип§ п аисћ т 1 киваттеп, 2, В. Аррјиз. О. АррТ и остали примери, као код нашег писца. А Когјо! вели : »Б1е 2изаттепгјећип^ (1еа ћ 1т Оеп. 8&. ће1 (1еп ЛУбг1;егп аи! 1И8 ипс! 1ит, сће уог Аи§и81и8 ићПсћ §:е\уезеп ги 8ет зсћет1; ип(1 81сћ ће1 с!еп ВшМегп ПпЛе!, гз1 хп Аег Ргоаа ги теШеп. (Ба!,. бсћШ&гаттаик I 46, 1.). — У I. 26, 3. вели пнсац: „сКемз (бог) има у вок. синг. Аеиз, у ном. и вок. илур. Ае! или т, у дат. и абл. илур. с1е!8 или с11з <( . Тежећи за тим, да све шта је ретко избаци, изоставио је писац облике (Ш и с!цз; јер у својој хитњи, у којој је дотеривао

ову књигу, није опазио у изворним делима којима се служио зчпету испред зеИеп. Кад је већ хтео изостављати, могао је шбацити облике ДеГ и (1е18, који су ређи. Ево како стоји у Шајндлера: <1еи8 Оо41;: N0111. Уос. Р1иг. с11 ос1ег <Ш, ве11;еп (1е1; Ва(;. ип(1 Аћ1. Р1иг. (Из ос1ег (П18, зе11еп <1е18. (То исто вели : 0. \Уа»епег у Н шр18сћ\у1еп^кеИ;еп с1ег 1а1;. Рогтеп1ећге 8. 42. а. Штолц каже: »БЈе ш-81;атте ]1аћеп 1П8сћг1ГШсћ -18 о(1ег еЈз 2. В. аизршпз, (1еЈз, !П (Јег ВШегаШгзргасће §е\кгбћпНсћ -Гг8." НапсЊ. (1ег !с1а88. АН;ег1;ћит8-№188еп8сћаГ1; II В. 8. 344.) — Неиојмљиво је, зашто је писац у \ 47. изоставио реч ш<Јегит и облике а(1 уезрегит и уезрегат, и у грчој деклинацији у §. 51. Оеп. 8§'. на -08 и Асс. 8§ на -п. — У $. 80. вели гшсац за супст. заменицу ( јспз ? чшс! ? : „ Плурал је једнак са илуралом релативне заменице."- Ми смо већ у својој критици иа 4. издање истакли ову грубу погрешку, па инак ее и у овом 5. поправљеном издању сусретамо с истим правилом, до душе мало прекројеним. Као што паша замепица ко ? шта? нема нлурала , нема га ии замепица дијв? циШ? Овоме не учи ни једна наиреднија граматика на свету. Из радозналости ;)агледали смо у све граматике, које писац у предговору спомиње , али смо у свима сем Елент-Сај•1>ертове нашди само : „Баз Гга§еш1е 4111 \У1гс1 \у1е с1аз Ке1а1ду ПесПпЈег!". (Шмит). — »<3ш, диае, циос! \уе1сћег ? \уе1сће? \уе1сћез ? -дааз Гиг ет? (а(1јес1;1У18сћ) 181; с!ет Ке1а1;1У уо11коттеп ^1ешћ <( (Шајндлер) и др. 0 плуралу замепице Ц1пз? цшс1 ? нпгде ни трага! Тако остаје ово прави .10 оригиналним изуметком Елент-Сајфертовим, на кога се наш писац угледао, па га је у нашу школску књижевност унео. Ми ћемо му бити вр.10 захвални, ако за његову потврду изнесе бар једап пример из угледппјих римских класика До душе сачувао се је код Пакувија облик Иот. р1. диеа (осн. дш), али се овај петреФакат по својој Формацији не слаже с N0111. р1. релативне заменице ^и! (осн. ^ио), а у класично доба нестало га је са свим. — У прим. 1. I. 80. вели писац по Елент -СајФерту: С±тз уиотребљава се и адјективно: на ир.: цш.н гех ? који краљ ? рори1иа ? који народ ?" Хоће ли 110 овоме правилу дознати ученик, кад се баш ^шв употребљава адјективно? На овај недостатак указали смо у нашој критици на 4. пздање, а писац и у овом издању не находи за потребно казати, кад се наше „који краљ ?® преводи са ^шз гех ? а када са цш гех ? — У I- 90., који је узет из Елент-Сајферта, ве.ш писац »за творбу њихову (т. ј. глаг. облика) ваља заиамтити трмосновна (или главна) Облика (!!??): ирезенску основу, иерфектну основу и суиинску основу". Зар се основе могу назвати облицима ? —