Prosvetni glasnik

КРИТПКА И

шс&ше 1 рга^оДат^луЈе 81ошаи, I, 1839., р. 289 з^Л Шпиљевскога (у његовом делу , С огозђ родственои зашн." и „Семеиннл власти") и Коиљаревскога (у делу врло красвом за све одношаје старословенског иородичног живота „Древности горидическаго бмта балтЈВских!) Славлнтз", стр. 78 152.). Да ириметимо такође, да обичајно право сувременога Словенства, за чпје је изучавање сабран богат материјал како у руској тако II у западнословенској литератури, несумњиво показује трагове старије породичпе организације. Овим да завршимо преглед радова на старијој оргаиизацији породице код ариских народа. Ми

345

нисмо ни имали у виду да дамо потпун нацрт литературе, но смо само желели да покажемо да су у последње време, код већине ариских народа, огкривени трагови старијих чородичних облика, него што је патрпјархална породица. Сада да пређомо главном предмету нашега испитивања: па породично уређење код старих Еелта и Германаца.*) *) Из овога кратког прегледа јасно се види и иотврђује Морганово тврђење »да је породида активап елеменат; да вије непроменљива, већ да се развија од нижег облика вишеи у онолико, у колико се и само друштво развија, корачајући у свом развнћу од нижег ступња вишем«. Преводилац.

КРИТНКЛ Н БНБЛНОГРЛФНЈЛ

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ Латинска граматика за гимназије. I. део, наука о облицима, написао д-р Јов. Туроман. 5. ноправљено издање, Београд 1893. Овај део латинске граматике не одговара нити научном основом нити методом излагања оним захтевима, које данас с правом можемо изискивати од оваке књиге. Да није на нас.твном листу забележено »пето поирављено издање", сматрали бисмо и с нама зацело сваки бесприетрасни читалац ову књигу као литерарно првенче, које као и свака друга књига мора проћи Фазу својега пречишћавања, и то нас у толико више изненађује, што смо се од писца , који се већ више од четврт столећа бави граматичкнм материјалом, могли надати делу куд и камо савршенијем, а то тим пре, што смо у нашој критици на 4. издање истакли много што шта као погрешпо, чиме се писац до душе довољно користио, али не увек као што би требало. Пре свега пада нам у очи опа оскудица и немарност у обележавању квантитета, а овај је од великог значаја и за само правилно наглашивање речи, те га је требао писац свуда и исправно обележити; јер нема сумње, да се и он сам уверио у пракси, да српски ученици нарочито у двосложних речи свагда први слог читају дугачко, био он дуг или кратак, с тога би било практично и таке слогове обележити знаком дужине или краткоће, или, што је подесније , обележпти у књизи свуда. само дуге слогове , као што то у последње време чиие друге напредније граматике.

Многа правила, која се находе у овој књизи, или су погрешна или су неразговетна и нејасна, а има и таких, која долазе у опреку са законима, којп су данас признати. На г.тсовне законе није обраћена никаква пажња, а без њих не може бити ни једна латинска граматика у данашње доба, ако се неће да писцу латннске граматике све на веру примамо (а то код ове књиге и не можемо и не смемо) , ако се неће, шга је још важније, знање граматичких облика да се сведе на просто изучавање низова од образаца; а има и таких правила, која су са свим излишна. Ево само неколико примера: У §. 1. Прим. 1.: „ Сад се великим словом као иочетиим иишу у латинском 1.) ирва реч које реченице..., а По овоме пнше се и у споредним реченицама прва реч великим почетним словом. Да је писац, као што треба, превео „<1ав егв1;е \Уог1; е1пез 8а1)2§;ап/еп <1 , било би правило потпуно јасно, али у садашњем облику не ваља. — У §. о, 6. : Место : Ђ Н испред вокала чита се као ци треба да стоји : „кратки слог Н испред вокала чита се као ци". — Излишно је спомињати, да се асћ чита као сх (§ 3, 7.) ; то се мора казати Немцу, коме всћ гласн ш; за нашега ученика је то непотреоно , јер ои неће читати : » шватити, шарчити већ схватити, схарчити.« Писац треба да има на уму за кога књигу пише, а не извор из кога црпе. У I 4, 3. : а Ако је од два једнака консонанта један исиао, онда онај што је остао ирииада иду/гем слогу; на ир.: аи-ар^сго, Ггап-асгЊо". Ово је правило еклопио пнсац у 4. |,здању своје грамалике за реч (гапзспђо , и ми смо га обележили у