Prosvetni glasnik
КРПТИКА И БИВДИ ОГРАФИЈА
сац заљубио толико у спој наук о граматичком роду именица 3. деклинацијс. И овај пут понављамо пашу нређашњу тврдњу, да су његова прапила тако компликована и збр|;ана, да не д 1Ју учепику при овакој поцепаности јаснога нрегледа, те тиме и иначе тежак наук још више отежавају. Казаћемо најпре коју о речима 3. декл. на -о. Ко није ту за време свога школовања, за време свога учите.1>евања имао с родом тпх имснпца праву муку ! Стари Цумпт пстакао јс иравило : Бје \Убг1ег аиС о втс! МазсиНпа, аив^епоттеп (Ие зхсћ епсИ^еп ;!!Ј аиГ с!о, »о, ш, л^е1сће Гст1пта атс1; (1осћ ])1еШеп (!!!) МазсиИпа : огс!о , сагс1о, И§о, ћагра^о, таг§о, 8ер1еп1по, ри§1о, зсјрјо. и. з. лу . Ово се правпло сачувало од то доба готово нспромењепо у свима граматикама старијега правца , на п у граматици, коју је написао за паше гимназије г. Туроман. Представимо себп утицај тог правила на почетннка : »све именице на 0 су таесиИпа, али све на Ло, до, го су Гетгтта , ну тавсиИпа су огЛо итд Зар нпје ово прави хаос ? Питање ово расправили су Бромппг п Шајндлер, не зпајућн један за друЈог, и резултат њихова испптивања могао је нисац опазити у граматикама Шајндлеровој п Ха реовој, којима се служио. Ми ћемо овде навести само Шајдлерова пспитивања, пошто се са свим подударају с Бромпнговим. Оп вели: »\У1е ће§еп пип сИе Бтде ће1 с1еп 8сћпГ(:81е11ет, уоп <1епеп Гиг сИе Е1п2е1ћеИеп 1т Оепиз ћбсћб1;еп8 Мероз ипс1 Сазаг т Ве1гасћ1; коттеп коппеп; с1епп ЛУбг1ег, сће 81сћ уегетге1п( е1 \уа ће1 УсгјјП ипс! ТасИиа Ипс1еп, чујгс ! тап с!осћ П1сћ1 зсћоп 111 (1ег I. СЈавзе ет1егпеп 1аззеп, тап Поббе с1епп ићегћаир!; 8о1сће Рш^е пиг 1егнеп, ЈатИ (Ие Кпаћеп е1\уа8 ги уег^еазеп ћа.Цеп ! а „Ве! Кероа 1!пс1еп 81сћ, аћ§евећеп уоп Регзопеппатеп л\ г 1е ћото, 1а1го и. а., с1егеп Ое8сћ1есћ1 в1сћ уоп 8е1ћ8(, ег§Ш(;, Го1^еп(1е \Уог(:ег аиГ о : 1. аШ1ис1о, 2. атрШидо, 3. сопзие1;и(1о, 4. (11881тШ(:ис1о, 5. ГогШиЛо, 6. 1ео, 7. та§тп1;ис1о, 8. песевзИи^о, 9. ог(1о, 10. огј^о, 11. 1е81ис1о, 12. уа1е1ис1о. Шеуоп 81пс1 10 Ретхпхпа, 2 МавсиИпа". »Веј Саваг Дпс1еп 81сћ, аћ^езећеп уоп тиИо, Јав а1в Регзоппатеп п1сћ! т Кесћтт^ котт1;: 1, 2, 3, 5, 7, 9, 11, 12; аи88егс1ет Го1^епс1е пеие: 13. сгаз811и(1о, 14. ћгтИ;и(1о, (ћагра§-о ипс! ШНа^о Ипс1еп 81сћ је е!пта1 1111 8. Висће , (1аз пје §с1е8еп л^јгс!), 15. 1а8бЈ1и(1о, 16. 1аШи(1о, 17 тапвие1;ис1о, 18. тиШ1и(1о, 19. зсогрт (2\лге1тп1 јт 7. Висће, с>ћпе Л11г1ћиП, 20. бер1ет1по (б!е1б оћпе АЦгЈћиГ), 21. бтп1)1и(1о, 22. 8оћ1,ис1о, 23. боШсИ;ис1о, 24. 1игрШк1о, 25. биррћсаИо, 26. Гсто (е'тта1 оћпе АПгШиГ). Ве1 Сазаг (Јнс1еп вЈсИ а1зо 11 Реттгпа ипЛ 4 МавсиИпа просвкити 1'ласник 1893.
849
аиГ о, уоп (Јепеп пиг огс!о бПегз ип(1 тИ етет А1ГгШи! уогкотт!. 1сћ пећте посћ 8а11иб1 ћјпги; ћс1 Шт Дп(1еп вшћ аизбег 1, 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 15, 16, 17, 18, 22, 23 посћ Го1депс1е \\ г бг1ег: 27. саго, 28. сирШо, ?9. Гогт^о, 30. 1та§о, 31. зегто, 32. огаИо, 33. ае§гШк1о, 34. с1агИи(1о; ег Ги§1; а1бо ћтги: 8 пеие Регттта, 1 пеиев Мабсићпит. Ве1 а11еп (1геј 8сћгШб(,е11егп §гћ(; еб (1етпасћ 34 ЛУог1;ег аиГ о ; уоп (Пезеп 81пс1 МазсиИпа 6, уоп (Јепеп пиг (1ге1 (1ео, огс!о, зегто) бГ(ег уогкоттеп, Рет1пта 28. А1зо сјгса '/ 6 8Јпс1 МазсиНпа % аћег Ретшша ! 11е1881; е8 ћеј етег зо1сћеп 8асћ1а^е пЈсћ! сће УегћаКтзбе аиГ с1еп КорГ зГеИеп, луепп тап с1еп Кпаћеп ићегћаир! сће Огипс1уогб(е11ип§ ћеШг!п§(;, сће \\ ,Т бг(;ег аиГ о бе1еп МазсиПпа, (1а пасћГга^Псћ Лигск <Ие ГппГГасће 2аћ1 с1ег Аиапаћтеп сИе Наир1геде1 егасМадеп лчггА ; јеДе КГЈгћеП аћег тизб ез (1ет Кпаћеп гаићеп, л^епп сће лукПШ^зГеп \Уог1е лУ1е огс!о а1б ТЈШегаибпаћтеп гап§1егеп. ЛУ1е етГасћ ^евГаИе! 81сћ сПе Ке§е1, сће уоп с1ег В^аПбПк аиз^ећ! : В1е ШоНег аи( о $тс1 Реттта; еа дЊ1 аисћ ептј^е МазсиИпа; а1з зо1сће тегке сћс Гиг Ше пасћ8(;еп \'1ег Јаћге огЈо, зегто ипс1 уоп Сопсге(;еп 1ео; коттб! (1и •/.и Сазаг ипс! тиззГ с1и с1игсћаиб с!а8 Оепиб л'оп 8ер(;ет(по, зсогрјо, Гето \У1ббеп, 80 геИге 81е ипГег сИс Сопсге(а лује 1ео. ( Уоглуог ! гиг I. АиП. 8. 1аГ. Огат. 8. IV.)". При одређивању рода игра и квантнтент п нзговор ве.шку улогу , а ово се не сме губити из вида Примера ради напомињемо свршетак ог. Док су нменице на ог Оеп. бт мушкога рода, јесу именице на ог Оеп. бпз средњега рода н од ових је само агћог Гет1п5пит. Тако исто су пмепице с иос•гојаним е на ег (Оеп. -ег1б) са врло малим изузетком [у коме су најважннје речи а^сг и сагсег табсиНпа] средњега рода, те се већ по своме постанку не могу уврститп у једну групу. Али нека буде по пишчевом правилу, шта ће у изузстку она пеуставна накарада уегћег (батина)? Зашто спомнњати овакав облпк , којп и непостоји. У својим „НаирГ8сћ\У1ег1<ЈкеИ;еп с1ег 1а4. Рогтеп1ећге 8. 180. вели Вагенер : »уегћега, ит, п. 8сћ1а^е ; уот 8т<*. котт! пиг с!ег Оеп. уегћегјб ипс1 Аћ1. уегћеге уог ипс! аисћ пиг ће1 1Лсћ(егп ип(1 111 Пег пасћаи»иб(;ејбсћеп Рго8а«. Неподесно правнло (§37.): »Ретхтпа су речи на -ав, -хв, -аиз, -х, на 8 с аретходним консонантом и рагхзуИаЂа на ез; на ир. аез1аз лето, аигха ухо, 1аиз иохвала, гасИх корен, ћхетз зима, пиђеа облак" — могао је писац са свим кратко псказати овако : » Ретхпта су рагхзуИађа на еа и гв, и за тим речи на -а и -х, којима се основа свршује на муту (.муклац)*, или, нојнто писчц неће да чује 45