Prosvetni glasnik

350

КЊИЖЕВНЕ ОВЗНАНЕ

за основе у 3. декл., могао је према својим тради- ј ционалним начелима другу половину тог правила казати овако: «и за тим речи на -8 и -х, у којима исаред генитивног касгаека гз стоји мута ; на пр.: аипб, пићез ; С1уИ:а8 (гауНаМз), 1аиз 11аиг1-18), агх (агс-18), 1ех (1ед-18), игћз (игб-јв), зМгрз (зИгр-Јз). сс Правило би бпло краКе и лакше и обухватило би и оне излинше изузетке (у § 36, 3, а.) имеиица на 08 : соз (со1 :-ј8), с 1 о8 (с 1 о Х 18> , (у § 36, 5 а) именица на ез : тегсев, -ес118, ве»ез бе^еМз, дше8 цшеЉ п (у ј! 38, 4, 6.) именица на ив (-и&в, исИв) : у1г1 ;и8 ( у!гШ-18) ра1и8 (ра1ис1-18). Као изузетак биле би после од 1трагЈ8у11ађа на 8, којима се основа свршује на муту, само ове речи: с1епа, Гопз, топз, ропз, рез, рапез п 1ар18. — Изузетак од речи на 18 могао је нисац скратити овако : » МавсиИпа су сверечи на-сгв, -дшз и -пГ8, за тим (ах1з/, епвгз, соШз, огМв, тепвГб". Сем тога су мпоги завршеци неподесни , од којих се где који на другом месту износи друкчиЈе, што опет не сме да буде у школској граматици, као на пр. завршеци средњега рода (у ?. 38.): -а, -с, -I, -п, -I. Имајући на уму оне речи, које су за учепика неизбежно потребне, требало је место -а казати -та (као у \ 35, 2 ), тако псто -аЈ (као у \. 34. а.) место -I, -теп место -п (ветеп, потеп и т. д., у којим речима одговара завршетак теп пашему мен у семен , имен....), а место -с и -I споменути саме именице : !ас и сари1. За таким упрошћењем теже све новије граматике па и Елент-Сајфертова у последњим издањима ; јер је код свнју граматичара превладало мишљење, да се мора граматичка настава у латинском језику ограничити у гимназијама на класичну прозу Цезарову и Цпцеронову , и да с тога треба да се из латипске граматике п латинских читанака истпсне све, што је песничко, необично, ретко, некласичпо, као што су на пр. речи у овој књизи: VIги8, апаз, Неп, геп, рес1;еп , зетрш, соз, 1аех, апаз, ћераг, уегћег, сагћо, сагс1о, слоег, Сах, Га1х, Гоппх, 8р1еп и т. д. 0 неупутности \ 29. не треба да се тронги много речи, јер смо у Просв. Гласнику за 1890. год. доказали довољно јасно његову безвредност. Пнсац је до душе признао нашу напомену као умесну, да се од номинатива не гради генитив, те је у овоме издању злменио погрешан натпис новим ууТворба генитива сингулара«, али је све остало оставио по староме; јер се свуда види само завршетак номинатпва и генетива , а нигде се не истичу закони , по којима постаје један и други падеж ; с тога је цсо натпис »Творба генетива сингулара" само гола Фраза. Кад је већ истакао овај натпис треб:)0 је из Шулцове граматике изнети Ц

33 и 34. а не његов % 35., а то тим пре, што је у парадигматима усвојио поделу Елент-Сајфертову и другпх граматичара на консонаптске и вокалске основе , маскирајући ове натписом 1тр шзуНаћа и раг18у11;Ља. Да је у граматици овај \ у садашњем облику пепотребан, доказује ппсац сам, који за хтева, „да наставнин онда истом са својим ђацима треба да узме у ирегледу свршетке именица 3. деклинације у номинативу и генитиву или творбу генитива од номинатива. иошто најаре сврши с њима све иримере за 3. деклинацију I. дела АекиКевих Примера за лат. о6лике в (в. Глас. Срп Уч- Дру.нтв. књ. БХХУ. стр. 177,). Кад су се ученици упозпалп у практици с тим падежима, није им за то потребан \ 29. Туроманове граматпке, и нпједноме озбиљпом наставнику пије пало на ум, да се враћа по пишчевом захтеву на тај несрећпи параграФ. Да је наше мишљеп.е верно, потврђује и Елепт-Сајферт, а по њему, каже писац, да је свој 29. иаписао (в. књ. ИХХУ. стр. 183.); јер у најновпјим издањима (34.— 36.) Елент-Сајфертове граматике тај је I избачен. У § 35, 3. каже писац: „Као иојединости треба заиамтити: ЈчррИег, ђов, г)18 а п ичноси њихову промену. Овде је требало спомепути и речи: саго, сариГ, И;ег, шх, аиреПех и вепех, јер и оне граде своје облике од различних осн)ва и ниједна од њих није излишна. Приметиће можда на ово г. писац: «Па, у мојој граматици износи се ген. синг. за све те речи у напомепама § 29. А ми одговарамо на ову примедбу: „На што је онда наука о особинама у мењању именпца, кад се ове морају трчжити по разним напоменама? 0 Или мисли писац, да је за н«.ставу пробитачније, кад су оваке речи амо тамо раетурене, него кад су сређепе па једном месту? Угледајући се у свачему на Елент-Сајферта могао је писац врло лако избацити 29. \ из овога издања, те би бпле ове речи ишчезле из књиге бсз икаквог трага. Опће је сада уверење у свију напреднијих граматичара и озбиљнпх педагога, да је 3. декл удешена по основинском принципу много простија и прегледпија пего по старој метод ', и да овим на науци основаним поступањем правмла о роду ностају иростија и лакша. Из жестоког боја, који се био око старе и нове методе, излази сада готово на целој лииији паучни и папредпи осповипски приицин као победилац и на том победном путу иеће га више злуставити г. Туроман са својим једномисленицима. У § 39. Прим. 3. треба да се попуни: Асс. Аотит значи куКи (на питање камо?) овнм: „и с!отб8, кад је подмет у мпожинп: тШГеа (1отоз ЉвсеДипГ". (Питање „камо?" требало би заменити са „куда? 8 в. Ј. Вошковића скуп. списи I. стр. 178).