Prosvetni glasnik

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА

365

влада се састоји из људи... Ови се ми учимо и учимо све до смрти. Тешко оном ко мисли, да се нема чему научити," Пошто цар не може све видети, Каразин мисли, да је најбоље дати право сваком, да слободно изражава своје мисли путем штампе. Олобода мисли и слобода савести беху два велнка принцииа, за која се борио. „Неће да допусте размишљања о узајамним однотајима државе и народа, пише он. Полиција са жезлом у рукама, духовне и грађанске цензуре са затворима за речи и мисли, постављене су на стражу, да се вишта не прокраде у народ. Тешко је веровати, шта се ради на том пољу ! Дубоким ћутањем дају повод ширењу у свет најглупљих начела; а влада, говорећи често само против себе, показује да и сама никаквих нема. Јуче је објављивала слободу, издавала о свом трошку Бентама и др. и др.; а данас се јавља као деспот, који не признаје ништа испод права сопствености, које поштују и у Азији. Пре се славила верском трпљивошћу, данас у маниФестима проповеда о светости давно заборављених венчића и о неопходности свећа,... гони и меша све вере, све принципе, дчже школе, а на чело им меће незналице и Фанатичаре, забрањује да се говори и штампа све што не одговара духу мистицизма и вавилонске мешавине*. Каравин није поклоник мајмунисања западу, па неће енглески парламентаризам, јер просвећенији народи у Јевропи нису му дорасли; он ратује за одржање племства, оамо не као касте, већ као почасног звања, које би било награда „за благородна дела», предлажући, да се свако ко не осећа благородно, избаци из племићског сталежа. Свештенство, као затворена каста, тако му се исто не допада. „Треба одустати већ једном од индиских каста и дати сваком слободу да избере службу, на коју га Бог 8ове с( . Он удара на »Библиско друштво" као на центар мистицизма, брани војнике семјоновског гардиског пука, који се онда побунише; напада на злоупотребе у морском министарству. „Милијони се грабе без икакве користи по државе 1 азвикује Каразин. У Кронштатском пристаништу гњију лађе ; а у граду разваљена здања. Кад хоће ескадра да се скупи, једна лађа мора да узајмљује потребне ствари од друге. Но зато уче морнаре да лепо маширају". „Време је, читамо даље, да се замени религијозно поштовање престола, другим, основаним на законима... Господару ! не веруј поклонима и речима, којима те сусрећу губернатори, који ти можда веле : € все еш,е благополучно, все евде по прежнему!® У умовима се учинила и чини се велика промена... ЦРОСВЕТПИ ГДАСНИВ 1893.

Народ се буди из свог незнања и свезује појам о влади с појмом о насиљу, грабежу и т. д. Чему да се надамо? Хоће да га умире библијама, но народ их не чита, не уме читати, дуго се неће научити, а и мало има времена. А. и злонамерни људи, ако им устреба, извући ће баш из библије текстове против монархичне власти. Нема ништа силније и згодније за то од некојих места... Омладина и народ, који излази из детињства, стоје у овај мах на најопаснијем раскршћу... Ту нису потребне насилне мере, ни заслађене речи, ни Финоћа француске полиције — све то може учинити са свим противно — него 1оуаи1е и систематски план, основан, од првог до последњег слова, на начелима хришћанске монархичне управе"... Чим је била готова седма тека, Каразина затворише и отправише по наредби царевој у шлислбуршку тврђаву. После шест месеци послаше га под пратњом на имање му, у село Кручик, одакле није смео никуда ићи, и ником писати, пре него што губернатор прочита. Шест година провео је Каразин под надзором полиције. Цар Никола даде му на послетку право да сме излазити ван свог имања, али да не сме долазити у Петроград. Та забрана важила је за њега све до смрти. * * * После 1826. год живот Каразина текао је онако исто као и пре. Брига за сељаке, научна занимања, пољопривредни покушаји , пропаганда научних познања и хуманитарних појмова помоћу штампе и личног општења, опширна кореспонденција (око 1200 писама годишње) — то беше свакидашњи рад његов. Суграђани бирају га двапут у судије, но влада неће да га потврди. То би мало поправило његово новчано стање, које је, после расхода на харковски университет и разне научне покушаје, јако посрнуло и 1833 год. претидо продајом нмања, да проФесори харк. универсе, у знак благодарности своје према њему, не скупише између себе 1280 руб., а остали грађани 1200 те га тако избавише од опасности. Последње године живота провео је Каразин у истражпвању услова врења, под којима вино губи најмање од своје јачине и ароме, Кад их пронађе, влада га посла у Крим, да покуша експерименте у великом. Плод тог путовања беше извештај му: „Беспристрастан поглед на јужну обалу Тавриде и на производе јој®. Ту, међу осталим, налазимо чудновате податке о виноградарству у Русији. На никитску башту и винарску школу троши влада 15 хиљада руб. годишње, а школа шаље у двор 50 малих буради вина, које скупља с 50 хи47