Prosvetni glasnik

10*

наука и настава

њега на друга тела, која су у близини, у опште на околицу, како бисмо га одржали у неком стању усијаности; или се пак може оваквим брзим алтернисаним високим потенцијалима етар, који гасни молекули собом носе. или статични њихови набоји да поремете, те тако да се учини да они трепћу и да светлост дају. Али пошто су електростатични учини, који пропзводе најснажнија деловања, зависни од потенцијала и Фреквенције, то се мора желети да се оба повећају колико је то само можно. Можемо добити доста лепих усиеха и тиме, што се један од тих Фактора на ниском држи, али други мора бити доста висок; ну ми смо у оба правца ту ограничени. Моје искуство показује да испод неке Фреквенције не можемо ићи, јер прво потенциал постане тако велик, да је оиасан, а друго и произвађање светлости је мање издашно. УпотребљавајућинискеФреквенције, које су потребне да се цев, четири стопе дугачка, на којој су споља и унутра кондензаторски облози, одржи на неком степену сјајности, нашао сам да је физиолошки учин струје тако јак, да би знатну озледу нанела онима који нису вични таквом ударцу, док са двадесет тисућа алтернација по секунди цев се може одржати при истом стеиену сјајности а да се никакав учин не осети. Овоме је узрок тај Факат, да мањи потенцијал можеда произведе исти светлосниучин, а исто тако је и већа издашност у оваким случајевима, у погледу на произвађање светлости, други узрок. Јасно је отуда, да је издашност у том случају тим већа; јер што је бржи процес набијања и истражњивања, тим се мање губи енергије у облику тамног зрачења. Алипонесрећи ми не можемо преко неке извесне Фреквенције при произвађању и пренашању учина да идемо. Горе сам навео да се тело, затворено у разређеној кугли, може јако да угреје. Ј ако је ггросто спојамо са извором брзоалтернисаног потенцијала. Загревању овом најпре је узрок борбардисање мокелула гаса који разређна куг.ва сад^гжава. Ако је са свим разређена, угревање тела много је брже, а не постоји никаква тешкоћа, да се жица или жичица доведе до ма ког степена успјаности тиме, што се епаја са једним полом калема од нотребне величине,

Тако, ако се добро познати апарат проФ. Крукса. који се састоји из савијене жице и на њу постављене ветрењаче, споји са једним полом калема — било са једним било са обадва, — жица ће се скоро одмах усијати а лискунска ветрењача почеће се вртети, као да је батеријска струја употребљена (слика 20). Танка угљена жичица или још боље дугме каквог реФракторног материјала (сл. 21.), ма како лош кондуктор он био. затворени у разређеној кугли, могу јако да се усијају; на такав је начин проста светиљка добивена. која може имати повољну свећну јачину.

Сл. 20.

Успех овакових светиљака зависи јако одизбора тела. које, стављено у куглу, светлост даје. Пошто се пак могу употребити, као шго сам оиисао, реФракторна тела, која су лоши кондуктори а и кадри су издржати високе температуре, то би овакови замишљаји за осветлење могли успети. На први поглед могло би се помислити, ако би се кугла, која садржава жичицу или дугме каквогрефракторног материјала, добро разредила. т.ј. толико колико се то најбољим апаратима може постићи, да ће угревање слабије постати, и да се то у поступном вакуу никако ни догодити не може. При мојим експериментима то се није доказало. Шта више, са свим противно: што је бољи вакуум то се лакше тела усијавају. ОваЈ је резултат занимљив из многих разлога. При свршетку ових радња пала ми је на памет идеја, да ли би се два тела из рефракторног материјала кондензаторним деловањем могла усијати, ако ихзатворимо у куглу. која је тако разређена, да испражњивање великог калема, радећи с њим на обични начин, не може да пролази кроз. Наравно, да се овај успех постигне, потребне су огромне потенцијалне диФеренције