Prosvetni glasnik

77

као итријум, ураново стакло и т. д. Кад употребљавамо какав ФосФоресцентан материјал, наићи ћемо на ту тешкоћу, што он са оваким снажним учинима бива разнесе, тако да је боље употребљавати материјал у стаменитом облику. Место да расветљење цеви буде зависно од индукције на даљину, може се исто то извести са спољашњим — и ако је потребно — унутрашњим облогом, и онда се може обесити ма где у соби о један кондензатор, који је спојен са једним калемовим полом, те се и на такав начин може постићи слабо расветљење. Идеалан начин, да се осветли каква дворана или соба, био би тај да се у њима произведе такво стање, да би се онај замишљај, који светлост даје, могао носити и стављати куд год нам је воља, и да ту светли на сваком месту, а да поред тога није никако електрично спојен са чиме. Мени је пошло за руком да произведем таково стање, створив у соби брзо алтернисано електростатично поље. У ту сврху обесим металну илочу, у некој удаљености од тавана, о изолован конац и спојим га са једним полом калемовим ; други пол калемов најбоље је да .се споји са земљом. Или иначе обесим и две плоче, као што је насликапо на слици 32., тако да је свака плоча спојена са једним полом калемовим, а њихова се величина мора брижљиво да одреди. Разређена цев може се ма где између плоча у руци да носи и ма где да се метне, увек ће остати светла; то исто бива и у извесној удаљености изван њих. У оваком електростатичком пољу занимљиви се појави могу да опажају, особито ако су алтериације јако ниске а потенцијал висок. Осим споменутих светлостних појава може се још опазити да какав изолован кондуктор баца варнице, ако му се човек руком или другим којим предметом приближи, а варнице ове могу често врло снажне да буду. Ако се какав кондукторни предмет метне на изолован столац, те му се човек руком приближи. осетиће се неко трептање; овом ће пак узрок бити ритмично кретање ваздушних молекула. И светли млазеви могу да се осете, ако се рука држи близу тачпросиетпи глдсник 1894.

Сл. 30.

касте пројекције. Ако се телефонско примало (гесе1уег) споји на једном или на оба своја пола са каквим изолованим телом од извесне величине, онда оно даје гласан звук, исто тако даје и онда јасан звук, ако се на једном или на оба своја пола споји с каквом дужом жицом; у врло јаком пољу чује се звук и без икакве жице. У колико се овај принции може практично употребити, показаће будућност. Могло би се мислити да су електростатични учини неподесни за деловање на размаке. Ако би пак електромагнетични учини били пробитачни за произвађање светлости, могло би се мислити да су ови подеснији. Истина је да се електростатични учини умањују скоро с квардратом удаљености од калема, док се електромагнетично — индуктивни просто са удаљеношћу умањују. Али кад успоставимо електростагично поље сила, околности су са свим друкчије; јер онда од делимичног учина њихових обеју полова добивамо њихов збирни учин. Осим тога скренуо бих пажњу на тај Факат, да у алтернисаном електростатичном пољу кондуктор, као што је разређена цев, иде на то да што више енергије у себе прими ; напротив, у електромагнетичном алтернисаном пољу на то, да што мање прима, јер се вали са веома мало губитка одбијају. То је један узрок, зашто је тешко, разређену цев на размаке изазвати електромагнетичном индукцијом. Ја сам обавијао калеме од врло великог пречника са много обавијутака и спојио сам Гајслерову цев са половима калема у тој намери, да ју изазовем у удаљености, али и са снажним индуктивним учинима, који би се могли произвести испражњивањем лајденске боце, није се могла цев изазвати осем на мале размаке, ма да сам и о величини калемовој размишљао. Нашао сам исто тако, да и најснажнија истраживања лајденске боце могу да изазову само слаб светлосни учин, а и ове учине после темељитог размишљања био сам приморан сматрати да су електростатичне природе. Како се дакле можемо надати да изазовемо тражене учине на размаке електромагнетичним деловањем, кад у најближој близини извора поремећена (сћзћагћапсе) и под најповољнијим условима само слабу светлост можемо да произведемо. Истина, кад 11