Prosvetni glasnik

радимо на размаке, онда нас ту и ресонанција потпомаже. Ми можемо спојити разређену цев или какав други замишљај за осветљење са изолованим системом прикладног капацитета, и онда је могуће да учин квалитативно повећамо, и то само квалитативно, јер замишљајем не можемо више енергије да добијемо. Тако можемо са ресонантним учином да постигнемо потребну електромоторну снагу и да изазовемо светлост у разређеној цеви, али не можемо да добијемо толико енергије, да би светлост за праксу корисном постала, а прости рачун, осиован на експерименталним резултатима, показује, да и ако би се сва енергија, коју цев прима на извесној удаљености од извора, претворила у светлост, тешко би она задовољила практичне потребе. Одавде потиче и потреба да се енергија уггравља кондукторним оптоком на место трансФормације. Али чинећи то не можемо се приметно удаљити од садањих метода, и све што можемо учинити, било би да поправимо апарат. По овим разматрањима чинило би се, да ако би овај идеални начин осветљења постао практичан, било бн то само употребљавањем електростатичних учина. У том су случају најснажнији електростатични учини потребни; апарат, који би се употребљавао, морао би бити кадар да произведе високе електростатичне потенцијале, који би се могли мењати по вредности до екстремних брзина. Особито се пак траже високе Фреквенције, јер практична размишљања чине потребним да потенцијал треба да се снижава. Употребљењем махине или, у опште говорећи, сваког механичког апарата, могу само ниске Фреквенције да се постигну, мора се дакле прибећи каквом другом средству. Испражњивање кондензатора даје нам средство да добијемо много више Фреквенције, него што се механичним апаратом може постићи, и ја сам према тому употребио кондензаторе при експериментима за ту сврху. Ако су полови индуктивног калема високог напона (слика 33.) спојени с лајденском боцом, а ова се испрекидано у кружном оптоку испражњује, онда можемо сматрати да је лук, који игра међу куглицама, извор алтернисаним или, опште говорећи, валовитим струјама, и онда имамо обичан систем ствараоца оваких струја, опток, спојен с њиме, и коидензатор, који премошћује оп-

токе. Кондензатор је у овом случају трансФорматор (претварач), апошто је Фреквенција изванредно велика, то се највећи број може да постигне у обе гране. У истини, сравњипање није потпуно, јер код испрекиданог испражњивања најчешће нмамо као основну тренутну мену ниске Фреквенције и наметнуто хармонично трептање, а закони који управљају током струје. нису исти за обе. При претварању на тај начин, број конверзија не сме бити превелики, јер губитак у луку између куглица повећава се са квадратом струје, и ако се боца испражњује кроз веома дебео и кратак кондуктор, с намером да се добију веома брза трептања, то се веома знатан део сакупљене енергије губи У другу руку и веома малени бројеви нису практични из многих и многих узрока. Пошто конвертоване струје збиља у затвореном оптоку теку, то електростатични учини морају да буду веома малени, а ја их зато конвертујем у струје и учине траженог карактера. Ове конверзије извео сам на различите начине. Најбољи нацрт свезе насликан је у слици 34. На овај начин могу се са маленим јеФтиним апаратима огромне потенцијалне диФеренције да добију, које се иначе само с великим и скупоценим апаратима могу да иостигну. За ове је доста да се узме мален калем, те да се снабде са кондензатором и оптоком за испражњивање, а затим да се даље конвертује. Пошто је индуктивни учин примарне струје изванредно велик, други калем треба само неколико обавијутака да има. Ако се основа добро приреди, знатни се учини могу добити. Трудећи се да добијем тражене електростатичне учине на тај начин, наишао сам, као што се то може очекивати, на многе тешкоће, које сам постепено савладао, али сад још нисам спреман да се упустим у моја искуства, стечена у том правцу.

Сл. 31.