Prosvetni glasnik

96

ПИСМА ИЗ 11ЕТР0ГРАДА

или у моди, набављају се, често по папрену цену, ради зачина, „на показт,". Тим истим товаром напуњено је и њих 12 свезака приповедака и романа, обично превода с Француског, којима вредне петроградске књижевне даме снабдевају листове по 8 — 10 динара од табака. Јадна сиротиња! Кад још узмете у обзир, да издавалац има своју огромну штампарију, своју цинкограФску радњу, и да се у његову заводу израђују слике у масним бојама, тако да га читав албум, који подноси претплатнику, стоји највише динар, онда ће вам бити јасно, откуд Њива може плаћати за једно издање Достојевсково 60.000 рубаља, и како може Жив. Преглед дати за годину дана читавог Шекспира. То је једини озбиљни издатак из џепа издаваочева, издатак, који му се враћа с великом каматом, јер број претплатника одмах скаче на десетине хиљада. Куда ће ти прилози и премије одвести руске илустроване листове, може се већ сад предвидети. Пре годину дана покрену књижара ВолФа и комп. поново журнал Новг>, илустрован лист, који излази сваке две недеље, с прилозима Мозаиком и Домаћим Вечерима. На једанпут троје новине/ Ну већ из огромних огласа, који заузимају читаве стране највећих политичннх новина, видите, да је у том предузећу трговачка страна главна, а не књижевна. Сваки иоле литературнији лист износи у својим позивима на претплату наслове радова што ће их донети, или бар неколико имена, да се зна ко радн на њему. ВолФову журналу то је девета брига. Издавач највише истиче премију, две велике (1п ГоИо) свеске Шивоаисие Русије, „најкапиталнијег, најраскошнијег, јединственог у читавој јевропској књижевности издања, неопходног свакој у истини руској породици; оно је досад било неприступно ширнм круговима, јер је књижарска цена тих двеју свезака 50, а свих. двапаест — 300 рубаља"; претплаћујући се пак на Но†за 14 руб. годишње, читалац ће добивати забадава сваке године по две свеске, тако да ће у току од шест година стећи то „јединствено издање", укоричено „у повезе од калинкора са златним тиском". Ја не говорим са злим језицима, да то не само што није „јединствено издање", већ да је то старудија, коју мало ко куповаше због скупоће'), а и сад је нико не купује ; да је то мртво-рођено год. две хиљаде рубаља од штампаног табака. Велики приповедач обећао је своје сараднчштво, ну онда он већ стајаше једном ногом у гробу. 1 Треба признати да је Жив. Русија скупо стала и издаваоце. Као што ми причаше један књижевник, Волф је потрошио на то дело 100 — 150.000 рубаља. Мој пошт. позпаник само сумња, да ли је то ориђинално издаше или копија р »егз.

дело, те да га подмладе, скројили су му ново, златом украшено одело и дали му под руку илустрацију НовЂ, да га по што по то проведу по свету — све ја то не говорим са злим петроградским језицима, јер ми је ствар непозната. Ну ево шта ми је пало у очи: Дошао ја пре годину дана у ВолФову књижару, да купим један број тог новог журнала, да га разгледам. Одмах ми показаше две свеске оног „најкапиталнијег и најраскошнијег издања" и рекоше ми, да се ту прима само претилата, а бројеви да се ту нити дају, нити продају, већ се шаљу претплатницима у кућу. Другим речима: купи мачку у џаку. Ми ти дајемо за 14 рубаља две сзеске Живои. Русије и то „у Фотролима", две свеске, брајко, које иначе стоје 50 руб., и то је главно, и то ти ми показујемо, а с оним што ти пошљемо, буди задовољан. Ето тог Фаталног нагиба, по ком се све ниже котрљају руске илустроваие новине. Листу треба књижевна и уметничка страна да је главна, а све што јој иде на штету, све што мирише гешеФтом, не сме наћи места ни у њему, ни крај њега. Он је књижевни орган, који има свој задатак, свој позив, тим већи и узвишенији, што је илустрација већином једино периодично издање, које држе породице из далеке унутрашњости, па као таква једини Фактор, ком је дано широко поље за рад. Она иде тамо, куда други листови апсолутно не продиру, а ако и стпжу какве ситне политичне новине, на њих гледају као на нешто прелазно, еФемерно, докле се бројеви илустрације чувају и преврћу много пута у дугим зимњим вечерима. Пружити што више и што боље здраве душевне хране, то јој је највиши задатак. Место тога, једино правилнога погледа, све већма превлађује други, убилачки, за кога је лист трговачко предузеће, крава музара, ком је књижевност последња брига, а кеса издаваочева — прва. Збиља, кад је литературни део већ сад пришипетља уз лепе корице, ко нам јамчи, да разни спекуланти неће употребити с временом илустрована издања, да се избаве старе залежале робе, дајући је као премију. И читалац из унутрашњости претплаћиваће се на њих још радије, него на данашље журнале, јер су му некњижевни прилози, којима га они кљукају, пореметили правилан појам о том, шта је лист и зашто се он претплаћује на њега; утилитарна и гешеФтмахерска страна, коју му издаваоци сад непрестано износе на видик, претећи ће и илустроване новине, постаће нова врста ценовника, сруђе за рекламу, глупи шарсни додаци уз разне