Prosvetni glasnik

116

РАДЊА Г.ЦВНОГА ПРОСВВТНОГ САВВТА

зна се ни то, да ли је овај струк надртан само сантиметром нли иоделом шеме. Поред тога, што ова кн>ега има много крупних погрешака, које се односе. на сам предмет, нма и погрешака у језику н правопису, нпр. на страни 35. има овакав насдов: „Узимање мере за кројење женске хаљини струка." На страни 36. шарени се вез описује овако: ј „Вез са шареном свилом. За овај рад узимамо свилу, кадифу, атлас и Фину чоју, за нзраду треба нам свиле разне боје неупредене, женнло, злато или сребрни конци, бод којим се ради исти је бод.(?) Овим радом раднмо разне ствари, радимојастуке, завесе, чаршаве и папуче, кад се ради са чојом ружа и лишће, онда се зове тај рад сечен рад, ј са свилом кад се ради обично се зове плат шти ј керај; (уместо вез) ми зовемо Француски штпкерај, кад се ради са нспувавањем онда се зове плат, 1 а кад се не нспуњава зове се Флах (немачкн називи < „Р1аиб<лскеге1 и Пасћ8<;1скеге1" односе се на један истн рад, кој је у овој књизи сасвим погрешно описан), шпанска је свила најбоља, уШпанијн имају приборе и за храњење буба. Вежбањем задобијамо сваки рад. Онај је рад најтежи, који човек незна да ради; укус добијамо према слагању боја, кад почнемо од основне боје па слажемо, с тиме задобијамо укус." Опис шаренога веза са свнм је погрешан, а услед тога што је интерпункција неправилна, он је потпуно неразумљив. За тачно разумевање некога рада, као н сваког другог предмета, треба да је опис добар, а језик, нарочито у школској књизи, што лепши и правнлнији, а овој књизи недостаје једно и друго. Уопште може се рећн да је књига израђена ј аљкаво и површно. Наслов ове књиге јесте: „Теорија и цртанка свију женских радова;" ја мислпм да би се према томе о свииа познатијпм радовима морало говорити бар по нешто у овој књизи, но они се чак и не спомињу. Везнвање реса, вез са златом, клепловање чипака, Фриволите и остали радови као да и не постоје. Према свем што сам до сад навела, нисам за то да се дело „Теорија и цртанка свнју женских радова од госпође Станке Адамовићке" прими овакво какво је. 20. октобра 1893. год. У Београду. Савету нонизна Евгенија Војнови^ева.

Савет јеусвојио мишљење г-ђице Војновићеве, и одлучио: да се ово дело не може примити за намењену потребу. Г-ђици Војновићевој одређено је на нме хохорара тридесет (30) дннара. X. Прочитан је реФерат г. Дпм. Јосића и Мих. Јовпћа, о књизи „Декламатор," којп гласи: Главном Просветном Савету. Одређени актом Главнога Просветног Савета СБр. 47. да прегледамо књигу „ Декламатор " од С. С. и М. С., учитеља, и да оценимо: може ли се иста књпга одобрнти за поклањање учееицпма основних школа о испитима, — ми смо исту прегледалп и слободни смо поднети Савету своје мишљење. Просветном Савету подносе се на преглед и оцену тројаке књиге, намењене основној школн. Једне се нуде мннпстарству просвете и црквених послова да их откупи и о државном трошку штамиа: за друге се тражи одобрење од министарства, да их могу писци сами продавати као уџбенике. Трећа је врста књига, нгто пх писци намењују за награду добрим ученицима о испнту, па траже одобрење , да их могу пријатељи дечји куповати без сметње и поклањати учеиицима. Према књигама ирве и друге врсте тражи се строга критика, а тако и треба да буде. Ну према трећој врстп понуђених књига, треба, по нашем мишљењу, да је критика нешто блажа. Шта траже ппсци и нздавачи овнх књига од Главнога Проснетног Савета? Само одобрење, да се ове књиге смеју поклањати ученицима у школи. У свакој другој прилици и родитељи и учитељи и сви пријатељи школски могу оваке поклоне чинити ученицнма, бирајући књиге по свом укусу. Овај лични укус може по некад бити и штетан по васпитање, али ће школске власти бпти свагда немоћне, да стану на пут књигама, које се ван школе дају деци. Да би се сачувала деца од штетних књига, треба потпомагати развитак здраве дечје књижевности, па да има увек доста књига, намењених школској младежи. У нас су се већ почелп писцп освртати п на ту врсту књижевности, те сад већ пмамо приличан број књига за децу. С тога смо мишљења, да би Главни Просветни Савет могао одредити једну нарочиту комисију. која бн прегледала све што је до сада штампано за децу и да одатле одабере што би се могло давати ученшџша