Prosvetni glasnik

РАДЊЛ ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

117

н ученицама основних шкода. Тако би се могао саставити еиисак свих одобрених књига за поклањање ученицима основнпх шкода о испитима по разредима, Тај би се списак увек пред пспите објављивао у „Сриским Новинама" и ,Просветном Гдаснику." При одобравању ових књига Гдавни Просветни Савет, у интересу дечје књижевности, имао би се у гдавном ограничити на ово: 1, да нема у књизи ништа, што бп се противидо вери и мораду; 2, да нема погрешака у језику; 3, да нема много штампарских погрешака; 4, да је садржином п обдиком издагања одмерена према развитку ученичком. Држећи се ових правпда, ми смо нашди да је „ Декла.матор " добра књига за покдањање ученицима основне шкоде, и да бн њена садржина бида само од користи децп, кошј је намењена. 15. октобра 1893. год. у Београду. Понизни : Дим. Јосић проФесор Богосдовије. Мих. Јовић учитељ. Савет је усвојио мпшљење г. г. реФеренага и оддучио: да се ово дедо може употребитп за иокдањање ученицима III и IV разреда основне шкоде. Г. г. реФерентима је одређено на име хонорара укупно тридесет (30) дпнара. С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 578-ми. 6■ новембра 1893. год. у Београду. Бнли су: аотаредседник Ст. Ловчевић; редовни чланови: Јов. Туроман, С. М. Лозанић, д-р М. Јовановић — Батут, др. Никола Николић, Стев. Давидовић, Јеврем А. Илић, Срет. Ј. Стојковнћ и Л.. Л.азаревић. Пословођ , Мил. Марковић. I. Црочптан је и примљен записник прошдога састанка. II. Ирочитано је писмо заступника миниегра просвете, г. минпстра правде, од 4. овог месеца, ПБр.

19.625, којим се шаље савету на оцену дедо „Еводуција српске задруге," од г. Мате Радосављевића, пређ. секретара мин. народне привреде, који модп да му се ово дедо огкупи за покдањање учени цима виших разреда средњих шкода. Савет је оддучио: да се за прегдед и оцену овога деда умоди г. Драгутин Мијушкогпћ, проФ. Ведике Шкоде. III. Прочитан је реФерат г. Дим. Јосића ио модби г-ђпце Катарине Ми^овановпћеве, која је молида да јој се уваже заступнпчке године учитељске сдужбе у привремене, како би тиме стекда право на подагање практичког учитељског испита. Савет је усвојно мишљење г. реФерента, и одлучпо: да се модитељцп могу уважити тражепе године заступничке учитељске сдужбе. IV. Прочитан је реФерат г. Стев. Сремца, "проФесора, о књизи „Историја Срба" за осповне шкоде, од г Мидана С. Убавкића, учитеља. РеФерат гдаси: Просветном Савету. На 564. састанку Просветног Савета одређен сам за реФерента књиге: „Историја Срба од Мидана С. Убавкића." У акту уиућеном на мене (СБр. 26, 17. Фебруара 1893 г.) пита ме Просв. Савет: може ди се ова књига препоручити као уџбеник у основним шкодама и како у том погдеду стоје друге две књиге, Историје Срба од Михапда Јовпћа и Јоксима Марковића. На ова. иитања част ми је одговорити Просветном Савету. Почећу одмах са Јовићевом и Марковићевом. За ону прву смем рећи да се може одмах препоручити као згодна и ваљана књига, јер је у њој грађе таман кодико треба, распоређена је депо и све испрнчано ванредно деипм и разумљпвим стидом 0 књпзп Јокс. Марковића већ ми ннје могуће то рећи погдавито с тога, што је историјског материјада и сувише унето у један уџбеник за основну шкоду ; јер још само мадо нроширити ту књигу па би могда посдужити за уџбеник у III. п IV. разреду гимназије. Према томе п мисдим да је неподесна за уџбенпк у основној шкоди све дотде докдејетако препунаФаката, која често немајуникаква интереса и занимљивости за децу у ономе добу. За уџбеиик Мид. С. Убавкнћа могу то исто рећи што и за Јовићеву „Историју Срба." У Убавкићевом уџбенику је историјског материјада онодико кодико је довољно и интересантно за децу