Prosvetni glasnik

118 рлдњл гллпнога у том добу, расиоред је добар, језик чист, а патриотска тенденција подесна, јер држим да је школским уџбеницима цељ не само да поуче него п да васпитавају нараштај у духу народном. Но ипак имао бих п неке замерке да изнесем. Те би се замерке тицале не само овога деда, него свију дела те врсте, јер код нас је некако ушло у обичај да се доста овлаш ради, да се тако рећи преручује из књиге у књигу и да тако поетају нова дела. Те замерке пзнећу редом, тачку по тачку. 1. На стр. 3. спомињу се земље у којима живе Срби. а није споменута и Барања, где има које православних које католика на 60.000 душа. 2. На стр. Б. прича о сеоби Срба. До сад се обично узимало да су се Срби доселили одједном, V првој половини VII. века. Тако се то преписивало из књиге у књигу. Данас је пак вероватније оно мишљење, које је пре тридесет година заступао пок. Костантпн Николајевић а данас изнео врло лепу хипотезу Драгашевић у брошири својој „Македонски Словени." Убавкић се држао овог новијег мишљења, али га није потпуно извео у књизи. Крајње би било време да се усвоји хипотеза Драгашевићева, јер је она најприроднија и најлогичнија. 3. После Чеслава долази одмах Стеван Војислав, а изостављен је Владимир Дукљански, а то је једна од најзанимљивијих лекција у тој првој жупанијској, доста сувопарној, периоди. 4. Причајући о Војиславу и Бодину, врло би добро било кад би наши писци уџбеника у своје нричање вешто уплели цитате из Дукљанинове кронике; тиме би прпчање добило веће живости и интересности. 5. На стр. 14., говорећи о помагању свештенства Немањом, добро би било да је споменуо положај и утицај свештенства и калуђера на живот државнп и народни у сред. веку. 6. На стр. 21., причајући о путовању Св. Саве по народу, требао је споменути да је народ то запамтио, забележио и очувао у својим нричама до дан. дана. На истој страни има неколико погрешака. На једном месту врли да је тело Савино лежало у Милешеву 800 година. Биће штампарска погрешка јер мало ниже велн да је спаљено 1595. г. Погрешно су наведене побуде које су руководиле Турке (Синан-иашу) да спале тело. Могло се споменути да је томе узрок био један велики српски устаиак који је тада био угушен. 7. На стр. 26. и 27. описан је бој на Велбужду. И овде сам тога мишљења, да би добро бнло да писцн школских уџбенпка цитирају — где

ирооветног Саиетл

год се само може — из нашнх старих писаца сва она места, у којима ови говоре о догађајима опширније. Овде је то могло бити тим пре, што је у Данилову делу опис те битке врло жив п крепак. 8. На стр. 37. држим да би г. Убавкић боље казао да је у легенди о вековном сну Краљевића Марка рекао, да народ верује да ће се Марко пробудити, али не да „браћу своју брани од туђинског господарства," како г. Убавкић вели. него да ће их он повести у свети бој за слободу. 9. Прешавши Треће Време није нигде споменуо српске деспоте у Угарској. Тако исто мислим да је грдна погрешка не само овог, него свију уџбеника — што се изоставља историја дубровачке републике. Ну поред свију ових замерака мишљења сам, да се ова књига .може иреиоручити —- као и Историја Срба Мих. Јови%а — за уџбеник у основним школама. 5. октобра 1893. год. Београд Стев. Сремад проФ. III. беогр. гимназије. Савет је усвојпо мишљење г реФерента и одлучпо: да се може донуститп да се ова књига употребљава као уџбеник у основним школама. Г. Сремцу одређено је на име награде за реФерат четрдесет (40) динара. V. Прочнтан је реФерат г. Мих. Ступаревића, учитеља школе ћелијске. о књизи „Практични Пчелар," од П. Периновића, писара. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Главни Просветни Савет на свом 575. састанку од 29. септембра о. г. изабрао ме је да прегледам и оценим дело „Практичви Пчелар, од П. Периновића, и дам своје мишљење: може ли се ово дело препоручити за књижице основних школа п може ли се откупити за поклањање ученицима основних школа. Дело сам ово прегледао и част ми је поднети Главном Просветном Савету своје мишљење. Писац је у ночетку свога дела, у „Искреној речн", лепо представио назадак наш у привредном погледу у опште, па и у челарству. Изнео је „да су високо образовани културни народи пчеларство проучили и уздигли до невероватне висоне, унапредили до савршенства", ија сам даље очекпвао.