Prosvetni glasnik

ЦРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

265

пак с добрим успехом свршили IV. разред основне школе, могу бити примљени у I. разрсд гимназије, пошто положе пријамни испит из предмета, који се уче у приправноме разреду®. И нама се чини да је збор погрешио што је ову тачку сасвим одбацио. Кад је већ није хтео усвојити онако, како је управа предложила, опда ју је требало изменнти, јер су приправни разреди насушна потреба, и они ће се кад тад моратп увести, само што у том случају треба укинути пријамни испит за средње школе, а нарочито овакав какав је данас. 8., »Пошто се овај илан уведе у живот, уза,коњава се: да се сваки нови наставни илан може завести само иочињући с ирвим разредом; да се измене у илану могу чинити само иочињући с најнижим разредом, који јс изменама захваКен ■ да се ирограм из иојединих иродмета може мењати само иочињући с најнижим од разреда, у којима се тај иредмет иредаје; и да се измене у ирограму иојединога иредмета могу чинити само иочињући најнижим од разреда, који су изменама захваћени«-. Тиме је свршен претрес новог наставног плана за средње школе, а уједно је тиме завршен и рад овога збора. 11. августа пре подне цео се збор представно Његовом Величанству Краљу и изјавио Му је верност и оданост, честитајући Му примање краљевске власти.

Још је требало да на овоме збору г. Ђорђе Ничић, проФесор пиротске гимназије, прочита своју расправу „ Јестаственица у нашим средњим школама <( . Осим тога гребало је да и г. Милош Динић, проФесор друге београдске гимназије, прочита своју расправу в О француским средњим школама"-, која је нарочито за овај збор спремљена. Али како није имало времена да се ове расправе прочитају и на збору претресу, то је збор одлучио да се обе поменуте расправе штампају у „Наставнику«, листу НроФесорског Друштва. Напослетку су изабрани г. г. Ђура Милијашевић, проФесор и директор III., и Јован Бадемлић, проФесор II. београдске гимназије, да овере записнпке овога збора. Затим је закључен рад петог збора ПроФесорског Друштва, пошто је најпре изјављена захвалност часништву збора; председнику управе г. Стеви Давидовићу, исвестиоцу г. Љуби Јовановићу и свима осталима, који су припомогли да се рад овога збора онако тачно и лепо изврши. II доиста ко је год походио састанке овога збора, могао се уверити да је ово био цросветни гласнпк 1894.

један од најбољих проФесорских зборова, којпм се наставници наших средњих школа с пуним правом могу поносити. У осталом, на овоме је збору претресано и једно толико важно питање за наше средње школе, да се приликом његова решавања морала огледати и испољити важност и корист ПроФесорског Друштва уопште, као и спрема и подобност наших наставника средњих школа. Нама је мило што можемо потврдитп, да је овом приликом и једпо и друго потпуно и очевидно доказано. Ј• Д. Ј.

Статистика становника, школа и писменооти у јевропским државама. „Рускан школа", у свесци за април ове године, доносн ниже наведене статпстичке податке, који заслужују општу пажњу и проучавање. 1. Број становника. становника ;

Француској нма

38,343.192

Немачкој ,,

49,428.470

У)

Италији „

30,347.291

У)

Русији (1887. г.) „

94,980.033

Пруској „

29,957.367

))

Енглеској „

38,257.199

Шпанији ,,

17,247.738

Аустрији „

24,314.919

У)

Угарској „

17,463.789

Шведској „

4,802.651

))

Швајцарској „

2,933.612

Норвешкој „

1,988.674

Белгији „

6,136.444

Португалији „

4,306.554

Холандији „

4,621.744

У)

Бугарској „

3,154.375 1

;;

Румунији „

5,038.342

Данској ,,

2,172.380

Грчкој „

2,187.208

Финландији „

2,380.140

Босни „

1,454.365 2 )

Орбији „

2,162.759

2. Број школа.

У Француској

има

81.857

школа

„ Немачкој

56.560

„ Италији

56.394

„ Русији (1887.)

46.880

„ Пруској

34.742

„ Енглеској

30.959

') Овде се рачуна и број становника, који живи у Источној Румелији. Прев.

2 ) Овде се рачуна и број становника, који живи у Херцеговинн. Прев.