Prosvetni glasnik

264

РАЗНП ЗЛППСИ

г.) да се аостара и за сиремне наставнике за овај иред.мет, иравично.ч иоиравком њихова иоложаја у државној служби и ирииремом нових кандидата за наставнике овога иредмета". * ТреИи састанак држан је 9. августа пре подне. На овоме састанку приступило се претресу „Новог наставног илана за средње школе ®, који је друштвена управа израдила и спремила за овај збор. Управа је позвана била и нарочитим писмом ондашњег председника Минисгарског Савета, мннистра просвете и црквених послова, сада већ покојног д-ра Лазара Ђ. Докића да изради нов наставни плап за једнолику средњу школу и да нађе пута п пачина, како би тај план био израз већине наставника средњих школа. Целог овог састанка вођена је начелна дебата о истакнутом питању. У пачелној дебати учествовало је преко десет говорника, од којих су многи и по "I—3 пута говорили. Говори су уопште били дуги и исцрпни, као што и доликују спремним и искусним наставницима наших средњих школа, кад дају своју реч о најважнијем питању, које дубоко засеца у интересе средње школе и од чијег правилног решења поглавито завнси успешан напредак саме школе. На завршетку овога састанка, збор је са свима против два гласа усвојио у начелу и узео за основу специјалне дебате нови наставни илан, који је управа спремала. * Четврти састанак држан је 9. августа после подне. Пети састанак држан је 10. августа пре подне. Шести и аоследњи састанак овога збора био је 10. августа после подне. На свима овим састанцима вођена је специјална дебата о поменутом наставном плану и донесене су потребне зборске одлуке. У овој дебати учествовало је више од половине присутних чланова збора. Говори су, као и у начелној дебати, били и дуги и опширни. У њима се могла чути многа умесна и корисна напомена, која се тиче средњпх школа и која је потврђена наставничким искуством и практиком. Штета је само што сви говори нису стенограФски бележени, ма да су ипак доста опширно изведени и штампани у „Наставнику", друштвеном органу, свескама за септембар-октобар и новембар-декембар 1893. године. У току рада на овим састанцима доношене су поједине одлуке, о којима је такође вођена дебата. Те одлуке, онако како их је збор усвојио, гласе :

1.) Сви ученици уче заједнички у свимаразредима ове иредмете: веру и философију, сраски и немачки језик, геогрнфију, историју оишту и народну, физику, биологију и гимнастику с војним вежбањем, а у арвих иет разреда: математику, хемију, минералогију с геофизиком, цртање, леио иисање и иевање. 2., Ученици гимназијског одсека уче засебно латински и грчки језик. 3., Ученици реалног одсека уче засебно француски језик, а у VI., VII. и VIII. разреду геологију, хемију и цртање. 4., Ученици оба одсека (гимназиског и реалпог) уче у VI., VII. и VIII. ра.зреду засебно математику, и то ученици гимнагиског одсека са мањим. а ученици реалног с већим бројем часова. 5., Немачки језик иочиње се учити у II., латински и француски у IV., а грчки у VI. разреду. 6., Вера се иредаје у четири нижа разреда са 8 часова. — Философија у VII. и VIII. разреда са 4 часа. — Сриски језик у свима разредима са 31 часом. — Аатински језик у IV., V., V/., VII. и VIII. разреду са 27 часова. — Грчки језик у VI.. VII. и VIII. разреду са 11 часова. — Немачки језик у II., III., IV., V., VI., VII. и VIII. разреду са 24 часа. — Француски језик у IV., V., VI., VII. и VIII. разреду са 21 часом. — Историја оишта и народна у свима разредима са 26 часова. — Географија у I., II., III., IV. и VIII. разреду са 12 часова. — Физик а у III. са 4 и у VII. и VIII. разреду са ио 3 часа. — Хемиј а с минералогијом и геологијом у гимназиском одсеку у IV. и V. разреду са 6 часова, а у реалном у IV., V., VI. и VII. разреду са 15 часова. — Биологија у I., II., VI. и VII. разреду са 11 часова. — Математика у гимназиском одсеку у свима разредима са 32 часа, и у реалном оиет у свима разредима са 45 часова. — Слободно цртање у гимназиском одсеку у ирвих ает (I.— V.) разреда са 10 часова, а у реалном у сви.иа (I.— VIII.) разредима са 16 часова. — Леио иисање у I. и II. разреду са 2 часа. — Теорија музике са иевање.и у I., II. и III. разреду са 6 часова". Број часова одређен је недељно за поједине предмете. 7., За ову седму тачку збор је решио и устајањем и седењем, и поименичним гласањем — да се одбаци. Она је по предлогу управе гласила овако: „Пред првим разредом отвара се приправни разред, у коме ће се предавати вера, српски језик, земљоппс, рачун и лепо писање. У овај разред примају се ученици, који су с добрим успехом свршили III. разред основне школе. Ученици, који су