Prosvetni glasnik

289

ово и код нас, ма и поступно, заводити, што су завели напреднији народи, ако се постарамо да у народу створимо шго јачу аогребу за школовањем, као што су и други учинили а још и данас чине, онда и нашој сврси неће бити далеко крај, Оно стара је истина да је: «свак и аочегак тежак п , али зато бар почнимо један пут крчити пута просвети и у нашему народу, па смо већ тим самим много учинили; урадимо онолико, колико су урадили и други л>уди у своме народу, па смо онда и ми одговорили својој светој дужности. Ако будемо и на даље обраћали већу пажњу чак и ситнијим стварима но што је питање народне образованости, онда смо у првом реду грешни пред потоњим нараштајима, одговорни нред народним судом и пред историјом народне цивилизације, која сву нашу ревност или немар, на томе пољу, бележи на својим листовима. Још остаје да коју речемо и о «шегртским п школама, које у велико постоје и у просвећенијим европским државама. Оно је истина, да у свима напреднијим земљама врло строго поступају према оним родитељима или стараоцима, који ма и огледају да још за рана даду децу на занате или у Фабрике, у којима, на штету писмености, готово ленствујући ироводе дане, убитачне и по здравље своје. У Енглеској, у Фабрикама игала, пера и осталих ситних сгвари, налазе се многа мала деца обојега пола, али зато она ипак уче читати и писати у т. зв. вечерњим школама и вечерњим предавањима, која тамо — захваљујући родољубивим госпођама и господи — у велико постоје и свој задатак врше на потпуно задовољстЕО. У Немачкој такођер јако и с великим казнама спречавају избегавање школе као и њено напушгање пре времена. Кад пак по свршетку основне школе и оду на занате и у трговине, опет их не губе из вида, већ их прикупљају у „шегртске" или «трговачке и школе појединих општина или удружења. У овим се школама предаје свакога дана у вече, а ооновних школа број неписмених ипак је ведики. О томе најбоље податке дају опискови војних рекрута". У Аустрвји 1 890. г. од 1000 било је 236 неписмених, у Маџарској 3 40, у Франц. 1 889. г. 9 5, у Русији 708. У Итал. 420, у Велгији 150, у Немач. 0, у Данској 5, а у Шведској 3 !

и празницима. У програмима њиховим је обухваћено најпотребније знање за познавање разноврсних заната и трговине у њиховим основима и у колико им треба. У доброту, потребу и корист К шегртских школа", које би, кад би се и код нас установиле, много користи донеле, уверио се и писац ове расправице на два места, и то: у Пакрацу (Славонија! и у Земуну (Срем). Оно уређење у тим школама, она воља и вредноћа тих ученика — шегрта, па онај труд њихових наставиика, све то скупа и 70 у овим малим местима, која су и ио положају и по богатству куд и камо заостала од многих наших градова, казује дакле, како смо ми много заостали на просветном пољу, и то не толико немогућношћу и немањем, колико несрећним немаром и небригом својом, будући занесени више споредним стварима и питањима, но што је питање народне просвете и образованости. Ако се отворе и у нас ове и њима сличне школе, које за исти смер постоје и у осталим напредним земљама, учинићемо да и у наш народ у разним крајевима, а с разних страна и на разне начине, струјн сила нросвете^ све слојеве нашега народа. У свима нашим малим и великим градовима могле би се ове »шегргске школе п што нре отворити. А како би у њима био рад вечером, недељом и празником, то би оне могле свој рад вршити у зградама редовних школа. Сваки занатлија или трговац дужан би био, као што је и у другим земљама, слати свога шегрта —ученика — на часове, у иротивном он одговара за учињене изостанке. Свима напредним земљама, а нарочито Немачкој, поред других срећних погодаба и установа, знатно је помогла и та срећна околност, што је била и јесте богата разноврсним школама у свима деловима пространога јој царства, а нарочито у Саксонској. која је напретком у науцн надмашила све остале покрајине немачке скоро исто онако, као Чешка у Аустро-Угарској.

Но хајде сад да пођемо даље. Да оставимо школе, чија је моћ на овоме пољу довољно доказана, па да напоменемо и друга средства, којима треба, сем школе, да се и наш народ послужи , па да не застане иа основном сгупњу образовања; да видимо