Prosvetni glasnik

290

НАУКА П НАСТА.ВА

шта су други напреднији народи и покрај школе приредили те оебе подигли на данашњу висину. Јер, који год народ хоће да се одржи на сувременој висини, и коме је тежња да се у образованости изравна с другим срећнијим народима, који су већ много успели , у том народу не смеју појединци остати на оном ступњу васпитања и образовања, које су задобили у основној или њој сличној школи, већ он мора све своје силе. умне и материјалне, напрегнути и тако тражећи духовне хране — науке — мора, утврђујући стечено знање, тежити : да још и даље иде, те да прати напредак просвећенијих народа, образујући на тај начин и самога себе. Није довољно — то сваки зна — подизати само школе а не учинити ништа даље за њих ; нису нам довољне ни занатске ни индустријске ни привредне школе, ако целокупна омладина није васпитана у том правцу, да тежи за радом, да се навикава на посао, да уме пре свега размишљати о томе занатству и привреди, да уме промишљати о штедњи и економском животу уопште, да уме ценити све установе које се за њ отварају и на које се труд и новац улаже. „Само у тим врлинама пре свега васпитана омладина може постати и народ, који ће вазда бити кадар да се у овој културној борби одржи и да у њој и победи". Бадава ћемо све улагати и стварати нова просветна врела за народну образованост, ако народ не уме то да поштује, ако не уме и неће да то на своје и целокупно добро и употреби. Али после ћемо рећи коју и о томе, како ће народ мало по мало бити иринуђен да се све више и више приближује како школи тако и осталим установама, којима такођер није много мањи циљ. Дакле, ми треба и морамо све чинити да свој народ што пре уздигнемо на сувремену висину у погледу писмености и образованости, за чим, и поред свеколикога напретка, теже и много напреднији народи од нас. Обазремо ли се за часак ма на коју државу, па ако хоћете и на — тако рећи — јучерашњу Бугарску , можемо опазити да свака на свој начин (по нешто) живо заводи, за што год чује и мисли да помаже напредовању и безбеднијем опстанку народа.

Очигледнаје журба, која се ^анас чини скоро у целој Европи. И најобразованији : Шведи, Данци, Холандези, Немци и други, поред све своје убојне силе коју свакодневно усавршавају уз ширење и образованости, ипак долазе до увиђавности: да ће доћи и да треба да дође дан, када ће се ова општа борба а с њом и победа завршити много пре и модерније пером но мачем ; да ће победити онај народ, који буде имао више писмених синова и кћери у својој земљи. Овако мисле и раде многа јачи и напреднији од нас. Свуда видите и чујете како се оснивају ова и она друштва. којима је задаћа да шире што већу образованост у народу. У Немачкој постоје одавно многа друштва за ширење писмеиости и образованости народа, али се у томе послу нарочито уздигло и тако рећи прославило оно друштво, које је тамо још 1871. године основано, коме је главно седиште у Берлину, а пододбора има на све стране у сваком знатнијем месту овога великога царства. То се друшто зове : «1)ге ОезеИвсћ(пг УеЊгегГипд ^оп Уо1кзШс1ипд а . Ово је друштво учинило много за напредак Немаца, нарочито у ово последње време ; оно има више својих часописа, преко којих извештава своје пододборе о напрецима, и преко њих износи све боље и сигурније начине, којима се могу помоћи у раду на просвети. Ово друштво издаје и прикупља врло лепа дела и шаље милијунима у све кутове по целој земљи. Овакви радови су и учинили, те данас није никаква реткост видети старце и бабе и затуцане немачке сељане, како на тамошњим трговима бележе све што продају или купе ; све то он одмах срачунава на самоме месту, и као продавац и као купац, а не зарезује у „рабош". У Аустрији, и то у Доњој, постоји једно друштво за исти смер и коме су и они дали исти назив као и Немци; и они имају друштво за ширење образованости у народу. Па и они се не задовољавају само тиме, већ су ту скоро представници овога друштва издали проглас, којим позивају сва могућа удружења: занатлиска, пољопривредна, музичка, певачка и др., и то како из тога дела — Доње Аустрије — тако и из осталих покрајина, да у сложноме, заједничком раду сви скупа крче што боље