Prosvetni glasnik

295

39*

чини њен отворен трговачки и морски положај, којему је ирва историјска последица веће богатство, а услед тога јачи развитак народнога живота".. „Тако ћемо на прилику погледати на штампу, то било сваковрсног народног живота" У добу турскога владања над Грцима појавиле су се прве грчке новине у Бечу 1811. год. 1 ). Овај грчки лист излазио је до 1821. године. Али од ослобођења, па на даље, новинарство се почело све јаче ширити и то како у самој Грчкој, тако и у другим местима Европе, а у корист Грка. »У новој грчкој држави новинарство се почело све јаче ширити, далеко живље него међу Србима. Већ 1884. године било је у Грчкој 20 периодских листова, међу којима 7 политичких 2 ). Највише их је излазило у Атини в »Године 1865. било је у Грчкој 62 часописа« 8 ). У последње време у Грчкој излази преко 130 часописа. У исто време видимо да је век грчким листовима доста дуг, док „српским листовима тако дуг век није дарован" ! Грчких школа беше мало у време турскога владања, као и код нас. Доцније су школе нагло подизане, и то у почетку махом помоћу богаташа а родољуба Грка. Године 1832. било је у целој Грчкој 75 основних школа, 18 полугимназија и 3 гимназије »Већ 3. марта 1834. год. издат је закон о јавној народној настави» којом је све обухваћено што је школи потребно. „Али је љубав према просвети у народу била веома силна« «Након 24 године — у 1855-ој — било је свега просветних завода за наставу оволико: 450 јавних школа основних (са 495 учитеља и 41.597 ученика), 300 таких истих приватних школа", имали су још више разних просветних завода и установа „и као највиши ') «У иотом месту издазиле оу «Сербскија новини" још 1 79 1. и 1792. г.». г ) «Те године имали су Срби свега 6 часописа, 3 подитич., 3 дитерарна". 3 ) «Док смо ми те године имали само 17 часописа, од којих 7 подитичких, ау 1866. год. 22 часониса и међу њима 12 политичких®. Данас имамо на 3 6 и више чаеописа, од којих су на 23 политички, један дечји, а остали књижевно-забавни. Било их је још, а.ш махом кратка века.

просветни завод, отонски университет, установљен године 1837. с библиотеком од 80.000 свезака" «Већ у 1872. год. било је у Грчкој 991 школа мушка и 186 женских и многе друге V 1 . ... У Грчкој има и на 100 Фабрика и много других лепих установа, које су дело, у првом реду, родољубивих богаташа. Грци су велики родољуби. Код њих људи, којима је Бог и народ дао, помажу много како школе тако и све друге државне установе. „Школа" од 1871. године, стр. 463., донела је глас о једном прекрасном примеру грчкога родољубља из најновијега времена. Јован Варина, месар, који је те године умро, оставио је више од пола милиона драхама јдрахма је скоро 50 п. д.), од чега половину на школе, а иоловину на састав народне Флоте". И ако је цео овај наведени и ненаведени напредак код Грка, за дужину времена, према нашем врло велики, ипак не треба заборавити ни на наше политичке и економске прилике, као ни на геограФски положај, који нам спречавају сваки јачи напредак. Ово што поменух о Грцима поводом овога питања, учиних зато, што су и они наше судбине, што и они беху некад силни и моћни као и ми, што су и они робовали под Турцима кад и ми, и дуже, и што су после свега тога добра и зла дошли до Краљевине истога простора и становништва као ми — што су дакле, после свих ових недаћа, које и ми имађасмо, постигли одличан успех у свима просветним и привредним установама тако, да се с правом могу назвати образован народ. „Народу поглавито земљорадничком, какав су Срби, далеко је теже упоредити се у томе погледу са суседима, којима толике згодне околности помажу"

Из свога овога могли бисмо извести један кратак закључак, који би у себи ') док је «на крају школске 1872:3 године било у Србији 5 42 различите шкоде (рачунећи ту све приватне, ниже и више, па и велику школу), и у њима свега ђака: 2 5.527«,; а радних је снага било: 150 у средњим и вишим школама, 627 у народним или основним и 29 у приватним школама. Данас пак, дакле пооле 19 година, биће до 400 радннка у средњ. и вишим, а на 15 00 у основним школама.