Prosvetni glasnik

294

НАУКА И НАСТАВА

чиће све без разлике становнике општинске и гониће их на даље истраживање истина. С овим у вези могле би доћи и годишње изложбе како ових збирака, тако и радова ђачких и других. Оваким изложбама свуда се утркују, а нарочито су у томе осветлали образ свима Словенима Чеси, а по њима у неколнко и Хрвати. А шта ли ми чекамо ?! Још нешто о растурању књига по наРОДУ- Растурање књига, као јако потребно средство за одржање и проширење знања. могла би још најбоље чинити разна »удружења", основана за тај циљ а потпомогнута државом. Ова би друштва имала задаћу сличну „Књижевној Задрузи", која код нас од скора постоји и својим се радом много одликује међу многим заснованим друштвима, и то у првом реду: множином чланова из целог а Сриств а. Дао би Бог да и оно не прође трагом тих осталих, до сада осниваних, друшта^а. На нашу тек засновану „Књижевну Задругу", која много обећава, личн „Матица Хрватска", по том „Матица Српска". Даље, у Загребу постоји друштво „Св. Јеронима", основано у намери, да међу католичке ученике шаље што већи број популарних књига. Ове књиге у велико стижу већ и у нашу Босну поносну. У Љубљани постоји друштво „Ћирила и Методија", основано да помаже оснивању словенских школа и за добављање потребних књига за њих. У Бечу поклањају министарству просвете књиге за сиромашне општине'), па министарство чини распоред с тим књигама и шаље појединим општинама према њином стању. Немачко «Друштво за ширење аисмености и образоваиости" узима ово слање књига у народ као најмоћније средство, како заодржање стеченога знања, тако и за проширење његово. Ово је друштво основано још 1871. год. а потврђено 1876. год., и оно је врло богато у сваком погледу. Његови су чланови прве патриоте државне; помоћ му притиче велика, и зато су у приликама., да могу слати на милијуне књига по народу; а те књиге треба тек видети, како су према ') Ове поклоне чине како поједини писци, тако и књижевна удружења. Број ових књига такођер је врло ве.шки и довољан за све намењене општине.

класама људи удешене! Могу послужити као пример свима и свакоме. У Енглеској ширење писмености, као што смо напред видели, врше оба иола, па се тако исто одликују и у растурању књига. А о Шведској, Данској и Чешкој да и не говоримо. Сам проценат писмености код њих говори како о њиховој делатности, тако и о родољубљу њихових образованих синова — пионира просветних: проФесора и учитеља. Неће бити сувишно, већ била би и штета и грешка, ако на овом месту не поменемо, од каква је утицаја гитамиа н новинарство на ширење народног образовања. По броју штампара и новина у једноме народу цени се моћ мишљења тога народа, цени се његово образовање исто онако, као и по броју школа. Што је више новина у једној земљи, знак је да има више читалаца — писмених лица, значи, да је ту образованост на већем ступњу. Са свим је другачији напредак, на просвети и у свему, у оном народу, у коме је развијена штампа и новинарство, крај срећних политиких и геограФских прилика, него ако у овоме оскудева. У народа, који је у оваком положају у каквом је наш, и који је по занимању у великој већини земљораднички народ, тешко је већ без великих наиора, без моћних установа постићи онај успех на просвети, који виђамо код других образованих народа. Сад оставимо ове напредне народе из средње и северне Европе, чијим се успеоима до сада дивисмо и за пример их узимасмо, па погледајмо на државу наше судбине — на Грчку. Грци по ослобођењу од Турака нагло почеше радити на свима гранама народног образовања. Штампа, новинарство, а са њим и књижевност, трговина и све културие установе у брзо у њих поново ухватише корена, а данас, и ако су се доцније од нас ослободили, стоје на великом и већем ступњу образовања него ми. Овде ћу навести нека места из „Отаџбине <( . св. I. од 1875 год., од Ст. Новаковића, која се тичу грчкога народа. «И ако је Грчка насељењем скоро једнака са Србијом, разлику велику