Prosvetni glasnik

296

НАУКА П

ВАСТАВА

садржавао све ово, што смо изнели и претресли у других народа, а то је: Да. се и код нас што ире обрати јача иажња народном образовању нодосада; да се у народу ствар&ју иовољни услови за учење, да се заводе, где год је могуће, ове благодатне установе, које су и другим народима много помогле у напрвтку просветном и другом; и што је још најважније — поред свега овога — то је: да сваном, иа и нашем, народу треба створити ПОТребу, ради 'које ће ићи за науком, па да видите онда како би цео народ поклонио већу пажњу како школн и помоћним јој установама, тако и свему ономе што га води науци. ну, кад би се и крај свију ових установа нашао ипак и такав, који хоће из лакомислености да избегава прибирање знања на већ готовим врелима, који не би умео или не би хтео да цени моћ науке, с којом је сваки појединац, као и цео народ, срећнији но без ове; дакле, кад бисмо као прави родољуби учинили све што можемо за добро свога народа, кад бисмо му прокрчили све путове и створили све сувремене установе, у којима би нашао све оно што је за опстанак и будућност једног народа потребно, а он то неби употребио: онда морамо и ми, као и други што суучини ш. прибећи крајњем средству — ирисилним мерама, које и код других народа постоје и још се заводе, и свуда су утврђене и вреде као закон, коме се мора сваки покоравати. Ту скоро читамо у новинама, како у тој напредној земљи, у Холандији, приликом прављења » изборнога закона Ђ , стављају услове за гласаче: «сваки иунолетни Нидерландац (Холанђанин), који зна читати и иисати, а хранитељ је иородице, има ираво гласа п .... Каква дивна а и сувремена законска мера, мера достојна деветнаестога века — века културе и свакога напретка, и то мера у ономе закону, који се тиче баш целога грађанства. Па ако грађанин једне општине или државе неће моћи у животу употребити право свога гласа, онда на што му је живот, какав је и колико се цени бесправан грађанин у држави?! Кад овако што узакоњују напредни Холанђани, а да у коликој мери морамо то чинити ми ! Према овој и још многим другим умесним мерама, које постоје у образованој

Европи, с пуно права и наде очекујемо, да ће и наши државчици што пре прибећи крајњим мерама у корист писмености и народнога образовања, да ће настати да се не само у „изборни" но и у све законе стави обавеза писмености, и да је без ове сваки бесправна личност у држави. Ко ово почне и поведе напред, добиће захвалност и од садашњих и потоњих нараштаја. Доцнији ступњи образованости у нашему народу биће споменик онима, који првп почну на овоме пољу стално и енергично радити, и који почну све ове установе и мере што пре заводити. Тек крај свих добављених услова и свију заведених установа, можемо приступити принудним мерама и узвикнути, да поред свега тога заведенога не трпимо ни једнога неиисменог лица у земљи ; а то можемо постићи онда, кад се све то и узакони : да се неписмени не жене и не удају, и много других услова. Негде терају толико у крајност, прича се, да не даду ни да се иричести онај, који не уме извесне молитве очитати. Према свему овоме, што овде наведосмо, остаје још мало да кажемо, према коме и према чему би се могле те крајње мере код нас предузети, па да отуда добијемо очекиване и сталне користи. А то да почнемо од општине и њених часника, па редом, у колико би то могло и код нас служити као стално правило, као закон. 1. Посланик, кмет, одборник и у оаште ма какав часник оиштински, иа ни служитељ у оиштини, школи, и у свима државним заводима, не може бити ко није иисмен. 2. Служење у војсци олакшава се иисменоме, а ономе, који има знања да може што ире ислагати ироиисане исиите у војсци, томе се олакшава још више. Са извесном иотребном — количином знања, о чем се иретходно уверава, служи место две године годину дана; ако је једногодац, онда иола године и т. д. 3. Стуаање у брак, без основна знања иисмености, забрањује се. 4. Нико, ко је иунолетан и ко има ираво гласа, не може га уиотребити , ако није иисмен. Ове и још многе мере, које су овде можда ћутке пређене, и које ће само у почетку као присилне изгледати, учиниће за кратко време читав обрт у народном на-