Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА

ПРОСВЕТПОГА САВЕТА

С друге стране, образовање женске омладине у гимнасијама и реалкама заједно с мушком одмадином показало се као неподесно и непрактично; јер су наставни план п програми у тим школама удешени само за ученике, који после свршене ншке средње школе иду у ниже стручне школе, илп, пошто сврше целу гпмназиЈу или реалку, иду на Велику Школу и друге впше стручне школе. Ну, поред тога, заједничко учење ученика п ученпца у средњим школама не може се одобрити нп из других васпитних обзпра, особкто дисциплинских. После, више образовање српске женске омладпне у нашим и туђим ириватним заводима пли је недовољно у наставном погледу, или је штетно по наше народне интересе. Па и интернатскн жпвот у њима више одбија ученице од природнога домаћега жпвота, него што их усавршује у том погледу. Поред тога, издржавање је у тим заводпма скупо тако, да само имућне породице могу њима да се користе. Најпосле, наша Виша Женска Школа поред општега образовања, даје још и стручно образовањс будуЛим учитељицама осповних и вишпх женских школа. Ну и то је недовољно; јер учитељски течај траје овде две године, а требало би да траје три или четири године, као у учитељској школи. Зато је потребно, да се стручно образовање одвоји од оиштега образовања те да женека учитељска школа даје оно прво, а Виша Женска Школа ово друго. На тај начип сузбила би се и садашња навала на учитељску службу и уклониде би се учитељице из мушких основних школа. На основу свега тога наумио сам да — у смислу ових напомена — друкчије уредим Вишу Женску Школу. С тога модим Главни Просветни Савет, да ми што скорије ноднесе свој предлог о овоме: 1) Како би требало уредити Вишу Женску Школу, која би давала потребно опште образовање у мањим градовима и више образовање у већим градовима, нарочито у престоници. 2) Како би требало уредити женску учитељску школу. 3) У којпм местима треба да ностоје државне Више Женске Школе, а где да буде женска учитељска школа. 4) Како би требало уредити заједничко живљење оних ученица, које додазе у школу из других места. 5) ПГга би требало учинити од стране државе те да се подигне образовање у ириватним женским школама.

Уз ово писмо прилалге се „Пројекат закона о женској гимназији", којије израдио савет овдашње Више Женске Школе. Миииетар аросвете и црквених иослова, Љуб. Клерић с. Р. Савет је одлучио: да се умоде г.г. д-р Вој. Бакић, Јевр. А. Идијћ н Дим. Јосић, да ово питање проуче п Савету реФерују. IV Прочитано је писмо г. мпнистра просвете и црквенпх послова, од 23. ов. мес., ПБр. 24185., којим се шаље Савету на оцену књига г. Стојана Новаковпћа: „Српска граматика", с питањем, да ли се може она, препоручити за школ. књижнице и употребити за шкодски уџбенив. Саветје одлучио: да се помеиута књпга може препоручпти и набавпти за књижнице свпх просветних завода. V Прочитано је писмо г министра иросвете п црквенпх послова, од 17. ов. мес., ПБр. 23770., којим се шаље Савету на оцену молба и књига г. Радована Кошутића: „Писма из Петрограда", друго издање, с питањем, да ли заслужује ово дело да се откупи и препоручи за књпжнице средњпх школа. Савет је одлучио: да се ово дедо у другом издању може примити за оно за што је понуђено. VI Прочитано је писмо г. министра просвете и црквених посдова, од 17. ов. мес., ПБр. 33975., којим се шаљу Савету документи и молба г. Антонија Фабриша, који моли да се постави за привременог учитеља језика. Савет је разгдедао документе молпочеве и одлучио: да се г. Фабриш, према својим документима, може поставити за иривременог учитеља пемачког језика у средњим школама. УП Прочитано је писмо г. министра просвете и црквених послова, од 21. о. мес., ПБр. 23975., којим се шаље Савету на оцену молба г. Димитрија Којића, ђака трговачке школе, који моли да му се не одузме стипендија из Фонда пок. Вићентија владике, коју је до сад примао, а која мује Саветском одлуком одузета. Савет је одлучио : да се ова модба упути н& оцену и реФеровање г. Ј. А. Идијћу, ироФесору.