Prosvetni glasnik

КРАТКИ 11РЕГЛЕД МОДЕРНОГ СТАЊА ЕДЕКТРОТЕХНИКЕ

115

знакова и говора, осветљењу и вучи. Па које су то иримене ? 5-то. Какав је економски значај тих примена и њихов утицај на благостање људи? Нисам позван, да одговарам на последње питање, оставимо то Економији и Културној Историји; али можемо рећи да је човечанство, изналаском и обрађивањем електротехничког поља, прибавило себи начине, којима савлађује природне силе и употребљава их на олакшање свог живота. Интегрално узевши: људи све боље живе. У доцнијим предавањима из Електротехнике имаћу да уђем дубље у остала и друга слична питања са својим ученицима. Данас сам рад да Вам дам кратак преглед модернога стања Електротехнике. Позабавимо се само мало са првим питањем. На ово ће Вам многи одговорити: да има један чудновати Флуид, што храни лампе и чини те се обрћу осовине електромотора, и упутиће вас ради поткрепљења свог објашњења на бакарне спроводнике, жице, којима тај Флуид „електрицитет" путује од места свог произвођења у лампе и моторе и да се отуд враћа своме извору — „електрани". Тамо су смештене динамоелектричне машине, нарне машине и парни казани. Све би личило оним процесима који бивају, кад се вода доводи помоћу парних машина под велики притисак, затим проводи кроз цеви, употребљава за обртање турбина и других водених мотора, враћа натраг, подводи поново под притисак итд. И као год што се у таквој комбинацији справа један део снаге „водене струје" троши на вршење механичких радова а други на савлађивање отпора трења, при чем се развија топлота, тако исто у електричким пламеним лампама и електромоторима » влектрична струјп » врши поглавито две врсте радова: она савлађује један отпор звани електрички и отуда развијање топлоте и светлости, и други преко електромагнетне акције, механички, чему одговара вршење механичког рада. Разлика између радња електричних плам. лампа и електромотора једино је квантитативна: што У првима преоблађује потрошња електричке струје на савлађивање отпора трења, а у другима она на вршење механичког рада. Ма да је гледиште о струјању неког — електричког — Флуида кроз жице згодно

за прво објашњење електричних појава, за прво сноразумевање, ипак је то застарело гледиште. И, треба се чувати буквалног разумевања. Модерни Физичари и ако у појединостима имају сваки своје гледиште, ипак су у главноме сложни са Мах\уе11-ом, то јест: да је електрични Флуид онај исти, који је носач и светлосних појава и зрачне топлоте, онај, којим је, како се узима, испуњена сва васиона и тако рећи прожета сва тела; али да електрична струја није никакво струјање, није транслаторио кретање тог Флуида — втра; него да је узрок електричним струјама, електростатичним и електромагнетним појавама простирање напонског стања и таласастог кретања етра, као год што је такво кретање етра узрок светлости и зрачној топлоти. Огледи пре непуно годину дана умрлог проФвсора Херца потврдили су назоре Мах\уе11-ове о квалитативној идентичности електромагнетних зрачења са светлосиим и топлотним. Ови се појави разликују међу собом само по броју вибрација етра. Електричне вибрације су најспорије, затим долазе топлотне па светлосне зибрације и најзад оне, што одговарају ултравиолетном делу спектра. Вероватно је да има и других вибрација етра — виших и нижих. Оне остају да се гек пронађу. Ми овим зађосмо у теорију. „Све су теорије, вели СтеФан, само начини за споразумевање између научника." „Више вреди једна унција практике него две књиге" мисле Америчани. Држим да највећи број људи схвата потребу и једне и друге. Подела рада упућује људе да се баве једни више теоријом, други више практиком. Електротехника је практичка наука. Вратимо се њојзи. Доиста нама су потребне чињенице, које се тичу произвођења, пре нашања, развођења и претварања онога што би најзгодније било звати „електричка енергија." Ради примена њених у индустрији ваља нам се упознаги са изворима те енергије, а говорећи о њеним применама, доћи ће нам узгред и да говоримо и о другим постављеним питањима, колико то буде донустило одмерено време. Најстарији начин произвођења електричке енергије јесте онај помоћу „електричних машина (< трења. Примери: Борнхардова, Рамзденова електрична машина и др. Те справе имају још само историјску вредност. Зватм 15*