Prosvetni glasnik

116

НАУКА И НАСТАВА

долази произвођење електричне енергије помоћу машииа познатих под именом „машине електростатичног уплива.« Примери : Теплерова, Холцова, Уимхурстова инФлуенцмашина. Карактеристика ових машина јесте, да се помоћу њих може добити електрична енергија под високим напоном. У свези са нарочитим справама — електричним кондензаторима — могу се помоћу њих прикупити и веће количине електричне енергије. Па ипак по овом последњем ови извори изостају од оних, које ћемо именовати мало ниже. Истина је да би се увећањем димензија тих машина могла повећати и количина електричне енергије. Тако је у секцији „Физика" овогодишњег збора немачких природњака и лекара, држаног у Бечу, проФесор Теплер приказао је једну своју нову машину са 60 стаклених колутова утврђених на заједничкој осовнни. Количина електричне енергије, коју је дала ова машина у свези са једном батеријом Лајденских боца, довољна је била, да проФесор Теплер покаже један низ из Теслиних чувених огледа на велико задовољство присутних Физичара. ПроФесор Теплер тврди, да механички рад уложен на обртање те машине не прелази много прозведену електричну енергију ; али се мора признати да је еФекат тих машина недовољан, да су те справе релативно скупе, а нарочито, да их у конструктивном погледу надмашају машине о којима ће бити реч доцније. С тога је произвођење електричне енергије помоћу електричних машина примењено само онде, где је потребно моментано интензивпо дејство, као на пример за произвођење електричног светлаца при запаљивању експлозивних смеша употребљених у пробијању стена итд. За тај је циљ потребна електрична енергија од високог напона, а такву нам дају поменуте машине. Од електростатичних извора електричне енергије много су богатији извори „галванске електрике", тако звани „електрични стубови". Ови се извори одликују тиме, што они могу дати електричну енергију за дуго време и то у облику »галванске струје", што је њихова радња врло нравилна, што су ти извори просте справе, и по томе им издржавање није скупо. Ово носледње вреди нарочито за такозване «суве елементе."

Због малог ступња делања галванских батерија примена њихна у индуотрији немогућна је. Али је вама познато, да су ови извори електричне енергије примењени у домаћој и јавној телеграФији и телеФонији, у научним лабораторијама, у електротерагшји и др. Тако да, и кад не би било других примена електричне енергије — ове поменуте су од тако великог културног значаја, да је од интереса по човечанство изучавање особина електричне енергије и свпју начина, којима се она може да добије. Од највећег значаја за примене електричне енергије у индустрији јесу Фарадијеви проналасци нових извора електричне енергије. То су (( Фаридијеве струје" »индуковане струје и , које по уобичајеном нашем говору „аролазе" кроз електричне лампе и електромоторе. Побројмо с тога укратко Фарадијева открића, која се тичу овог предмета.*). Феради нађе најпре, да се при примицању једног металног кола — то јест металне жице, чији се крајеви додирују ка другом колу, у коме има галванске струје, јавља у првоме колу електрична струја: »индукована" струја. Првобитна струја названа је «индукујућа <( струја. И ове две струје имају у поменутом случају супротан «правац м . Нри одмицању једног од ова два кола рађа се у првоме колу такође индукована струја; али она и.ча исти правац са индукујућом струјом. Исто бива и при пушгању и прекидању галванске струје у другоме колу; и то иравац индуковане струје при пуштању индукујуће струје исто је као и у примицању, а при прекидању исти као и при одмицању. Дакле у оба прва случаја индукована и индукујућа струја имају супротан правац, а у оба друга случаја оне имају исти правац. Даље Фаради нађе, да се рађају индуковане струје у спроводницима и при релативном кретању магнета и спроводника, па било да у овима има или нема електричне струје. Фаради покуша и да конструише једну «нову електричну машину.« У ствари у овој машини имамо зачетак «магнето-електричних машина." То су справе, у којима се више металних кола повезаних међу собом — метална жица намотана у калем *). Вевелова Историја иидуктивних наука.