Prosvetni glasnik

119

Примери: Механичка енергија извесне количине воде на неком водопаду, која пред сам пад воде има облик гравифичке епергије — енергије положаја — а после пада и пред сам удар воде о нодлогу облик кинетичке енергије — кадра је да се потпунце претвори у термичку и електричку енергију. Ово у ствари и бива кад је подлога чврста и хоризонтална. Али је немогуће претворити у механичку енергију сву количину термичке енергије, коју бисмо узели на пример „топломе телу м у савршеној, идеалној, Карнотовој термодинамичкој машини; него један део термичке енергије прелази као такав у „хладно тело" — један се део термичке енергије деградира. Тај деградирани део износи у обичним приликама око 75 процената. Ну, ми нисмо кадри да за уложену количину енергије добијемо ни једнаку количину жел>ене енергије, кад је прва истог или вишег квалитета од друге, ни одговарајућу количину, кад је она нижег квалитета од друге. И то због несавршености наших машина, Него се један део енергије троши на савлађивање разних отпора трења и др. и овај део нретвара се у топлоту, која је у највише таквих нрилика неиотребиа, или је у облику, у коме се јавља неупотребљива. А само један део уложене енергије добива се у облику жељене енергије. Количник између количине ове енергије и количине уложене енергије назвао бих принос (Фр. геп<1етеп1;, нем. ЛУ1гкип§8§гас1. Добро конструисане парне магаине са више цилиндара и са кондензацијом (парне турбине и парне машине са великом брзином) дају тек око 10—15 процената механичке енергије за уложену термичку енергију водене паре. Обичне машине дају много мање. Са овога гледишта претварања енергије ваља посматрати и изворе електричне енергије. Ово је за нас од већег значаја него питање о ближим процесима произвођења електричне енергије. Ми ћемо се зауставити само на посматрању динамо-мишина са ове тачке гледишта, јер су то једини извори електричне енергије примењени у индустрији, јер смо о осталим изворима у кратко говорили. У динамо-машинама примењује се механична енергија за произвођење електричне струје. Обе врсте енергије имају по

подобности за претварање исти квалитет, дакле су по себи кадре претворити сеједна у другу потпунце. Али због несавршености динамо-машина троши се један део енергије на савлађивање разних отпора трења, откуда увек развијање топлоте. Ова не само да се не може овде ни на што употребити, него ју ваља кадшто отклонити особитим средствима. У динамо-машинама имамо ове губитке: 1-во. Покретни делови тих машина тару се о ваздух и о непокретне делове машине, на које се наслањају. То је механично трење. 2-го. Кретањем оних делова машине, који су носиоци електричних струја, производе се индуковане струје у свима металним деловима машине. И, ако ове немају другог излаза, оне се троше као «паразитне струје«, Роисаи11;-ове струје, на развијање топлоте у металним деловима машине, у којима остају. 3-ће. Периодично промењивање јачине магнетизма у језгру „наоружања", извор је неизбежном „магнетском трењу", хистерезији (фр. ћуз1;еге818). 4-то. Електричне струје, које пролазе кроз калеме електромагнета и кроз она »наоружања», наилазе у њима на електрички отпор и савлађујући га узрок су «електричном трењу." Све ове чињенице чине, те је она количина електричне енергије, коју нам даје динамо-машина у облику електричне струје, у спољашњем колу мања од количине механичке енергије уложене на радњу динамомашине. С тога је количник између ових двеју количина енергије ступањ делања, принос, — и то индустриски — динамомашине (Фр. гепс1етеп1; тс1и8ћче1) мањи од јединице. Са усавршавањем динамо-машина расла је и вредност приноса. Његова је вредност за добро конструисане модерне машине 0,85 — 0,9 — резултат, који је далеко повољнији од оног ири претварању термичке енергије у механичку у термо-динамичким машинама. Напомињемо, да у електромоторима имамо обрнути процес, т. ј. претварање електричне енергије у механичку. Али је и у електромоторима ступањ делања, принос,