Prosvetni glasnik

118

наука и настава

них калема у динамо-машинама; а са повећањем димензија ових повећано је и корисно претварање механичке енергије у електричку енергију. Упоредо са машинама за ненрекидну струју усавршавани су и алтернатори. Ове су справе старнје од оних првих, у којима исправљање струја захтева нарочите колекторе. Али су алтернатори били потиснути из употребе динамо - машинама за непрекидну струју, нешто због тога, што ове само дају већи принос а највише из недовољног познавања деликатних особина алтернативних струја, дакле из неумешности у њихову примењивању. Рецимо сад неколико речи о секундарним изворима електричне енергијо — о сенундарним електричним стубовима. Често их зову магацинима за електричну енергију; јер одатле можемо трошити ову колико нам је и како нам је кад потребно, разуме се у извесним међама. Најчешће им је име „електрични акумулатори." Али у њима се не накупља, не акумулује, електричка. енергија, него се у њима за време „пуњења" претвара електрична енергија у енергију хемиског афинитега ; а при „испражњивању" бива обрнути процес, то јест: хемиска енергија претвара се у електричну енергију. За многе примене ови су секундарнп електрични стубови врло подесни извори електричне енергије; и то колико због њихове правилне радње, толико и због тога, што из њих можемо трошити електр. енергију према потреби, колико хоћемо и кад хоћемо. Главне су им мане: прво што им је —- због двоструког претварања енергије — принос релативно мали (око 75 од сто); друго, што су то тешке справе, и треће, ове су справе релативно скупе. Могло би нас интересовати питање на који начин бива добивање електричне енергије из њених извора: да ли су то прави извори, из којих просто црпемо или хватамо електричну енергију; или, ако је добивамо посредним путем — који су то процеси произвођења електричне енергије. На прво питање одговор је: електрична енергија добива се посредним путевима. Али ако бисмо покушали да одговоримо на друго питање, морали бисмо описивати читав низ справа и заћи у теорије — то би био посао дуг, деликатан и тежак.

Морамо признати, да нам је прави, унутрашњи, процес произвођења електричне енергије — механизам иш друго што — сасвим непознат, како у електростатичким машинама тако и у електричним стубовима и динамо-машинама. Али ми знамо за један основни природни закон, који је највиша тековина у философији природе, који је резултат свег студовања природних појава и које ваља имати на уму при свима изучавањима и применама природних појава. То је иринции о енергији. У природи има једна количина енергије. Енергија има више врста, више облика. Најглавније су врсте енергије: механичка, електрична, термична и хемиска енергија. Све појаве у природи своде се на промењивање врста енергије — на претварање енергије једне врсте у енергију друге врсте или у енергије других врста. Али при томе претварању енергије целокуина количина енергије остаје стална. Енергија нити се може повећати ни умањити силама, које су познате човечанству. То је иринции одржања енергије. По томе цринципу за произвођење енергије једне врсте треба употребити енергије друге које врсте, и то у најмању руку онолико, коликоје произведено енергије прве врсте. Велим у најмању руку, јер може потребовати и више. Енергија се нигда не губи па ни приликом њеног претварања; али се енергије разликују по подобности за претварање по квалитету. Искуство показује : да су механичка и електрична енергија, енергије вишег квалитета од термичке и хемиске *) То ће рећи, да су механичка и електричка енергија кадре претворити се интегрално у термичку и хемиску енергију, али да је само један део термичке и хемиске енергије кадар узети облик механичке и електричке енергије, а остатак се деградира. То је иринции деградације енергије (лорда Келвина). По томе се мора уложити од енергије ниже врсте више, него што износи количина енергије вишег квалитета, кад се хоће из оне прве да добије ова друга. Још једном: енергија се не губи за природу, али се губи делимично за човека. Овај се служи природним снагама, а природа деградираједан део енергије. *). ОегагЈ, ГЕ1ес1пс11е I.