Prosvetni glasnik

122

нлука и

тралним биро-ом и оне међу собом; али ваља да наноменем, да се телеФонеке мреже шире непрестано, да је њихна услуга реална. У Београду сада су везана међу собом телефонски само нека државна и општинска надлештва. Мислим да је време, да се и у Београду подигне централни телеФонски бирб и мрежа увећа. Искуство налаже, да држава треба да узме на се бригу око нодизања и експлоатације телеФона. У Брислу сваки абонент може од своје куће и депеше да шаље телеФоном. Трошкови потребни за подизање телеФона нису тако велики, као они за подизање електричког осветљења или трамваја. Тим пре би добио и Београд овај Фактор за усавршаваЕве и унапређење саобраћаја, трговине, културе. Верујем, да би београдски пример повољно утицао на друге градове у Србији, и да би се нредузеће рентирало. Рад сам да Вам овом приликом саопштим нешто о театрофону у Паризу, који сам ближе познао, благодарећи љубазности г. Мариновића, инжењера компаније за експлоатацију театроФона, чији је рад од капиталног значаја за ово предузеће. Ево у чем је ствар: У већим театрима у Паризу намештено је 20—40 микроФона. Ови стоје у вези средством индуктивних калема а преко бироа компаније за театроФон и централног бироа за телеФон са оним абонентима телеФона, који су у исто време и абоненти за театроФоне, и са нарочитим аутоматичним справама неколиких великих јавних локала. Тако један абонент театроФона или гост поменутог локала тражи телоФоном од централног бироа свезу са театром који жели да слуша п, ако је један од оних 20 — 40 микроФона дотичног нозоришта слободан, онда абонент слуша код своје куће, а у тоалети и положају, који му се допада и приличи друштву које он има на дому, једно од позоришта или неколико њих једно за другим. Ето чему служи театроФон. И сами сад можете замислити сличне примене микроФон-телеФона: у скупштини, у судским претресима и т. д. Још једну напомену односно телеграФије и телеФоније. Према свему што се данас зна, нема ни једног другог средства, које би било кадро заменити, а то ли потиснути, из упо-

требе електричку телеграФију и телефонију. Њихова је садашњост и будућност. Мало друкчије стоји ствар са осталпм применама електрицитета, оним, у којима је поглавпто стало до што веће количине енергије и до што економичније њене употребе. Јер са електричним осветљењем такмиче се други начини осветљавања (светлећим гасом, петролеумом, и др.); са елактричким трамвајем и железницама такмиче се коњски и парно-механички или чисто механички и др. начини вуче; са преносом и развођењем механичке снаге средством електричне енергије такмиче се хидраулични и механички начини и др.; са електричким прерађивањем руда и издвајањем метала такмиче се други — старији начини металуршки да не говоримо о релативно мање важним применама електричне енергије. Али, примена електрич. облика енергије у нобројаним и другим гранама индустрије има тако цењених одлика, да она, и ако није са свим потиснула своје супарнице, узима све већу нревласт над њима. За сада су најглавније примене електричке енергије у електричном осветлењу и електричној вучи. Чини ми се да је највећи број између Вас и дошао овде с намером и надом, да чује што год више о овим двема. Ја сам у незгоди при питању : шта да изберем из ових примена. Све је интересно, а време је крагко.

Електрично осветљење. Електрично осветљење је најпре почело: с њим и ми да почнемо. Кад прекинемо електрично коло (то је метално коло, у које се може упуштати електрична струја), па крајеви кола нису далеко, онда се на месту прекида начини електрични светлац, и он траје све донде док је електрички извоз кадар, да струју издржава. Што је струја јача, тим је и светлац већи, тако да се ири дужини овога од неколико милиметара може већ да разазна лучни облик светлаца. То се зове »волтин лук". И ако је волтин лук пронађен још у првој четврти овога века од проФесора Бауу-а, ипак су пламене лампе ушле у употребу тек пре десетак година. Највише с