Prosvetni glasnik

124

НАУКА И

свим проиале; иначе оне раде даље у неекономичним приликама, то значи : оне троше много већу количину енергије за исту количину светлости. У ствари оне дају и мање светлости. Опазио сам, да за ово не знају приватни абоненти Истина је и то, да се наше сијалице брзо кваре. Знак је да ако су лампе сијалице по себи добре, да ход струја није иравилан, да електрички напон, који, као што смо поменули, не сме да варира више од 2 — 3°/ 0 , прелази ове међе. Не могу на овоме месту тражити узрока овоме; али сматрах за дужност да то поменем у одбрану електричког осветљења уопште, које, чини ми се, почиње да губи кредит у нас, док се у другом свету све више признаје његова надмоћност над осталим начинима осветљавања. Доиста, гасна сијалица — највећа супарница електричне сијалице — одашиље 5 / 4 своје светлости изнад хоризонталне равни; у практици стало је да се осветле под, столови, хоризонтални предмети, електричној сијалици међу тим може се дати положај који се хоће. Она има и ова преимућства над гасном сијалицом: што се она прва лако пали, гаси и издржава и што развија далеко мање топлоте од ове. По томе електрична сијалица може се метнути и где се хоће, може се примаћи без опасности за предмете, који треба да се осветле. И са здравственог гледишта, које није за запостављање, елетричка сијалица надмаша гасну сијалицу. Ова сагоревањем светлећег гаса троши и квари ваздух ; код оне прве усијани део лампе није ни у додиру са овим. Коштање електричног осветљења варира са природом мотора, са бројем намештених лампи и са средњим трајањем дневног горења, дакле и са локалним приликама. Тако, коштање електричног осветлења на сат и лампу тим је мање, што је дуже дневно горење. У Сједињеним Америчким Државама електрично је осветљење уошпте мање скупо од гасног. У Европи: цена електрич. осветлења помоћу нламених лампа мања је од сваког другог, помоћу електричних сијалица она је већа од оног помоћу гасних сијалица. Али побројане и друге одлике оних првих накнађују разлику у цени. Шта више, где има јевтине моторне снаге, као тамо, где има водопада, електрично осветљење је

најекономичније. Пример: Швајцарска, Норвешка. Ако упоредимо пламене лампе са гасним, онда налазимо, да употребом гаса за произвођење електричне енерги је помоћу гасног мотора и дпнамо-машина добивамо двапут више светлости, него што бисмо добили да смо гас горели у гасним сијалицама. Кад нрегледамо напредак, који је учинила економија осветљења, онда нам се намеђе питање: да ли већ нисмо дошли или ћемо скоро доћи до међа овоме напретку. Теориски узевши, има још доста мегдана за економичнију употребу енергије у облику светлости. Од енергије коју налазимо у облику светлости и топлоте у светлосним изворима, дају нам но реду: Свећа стеаринска — 0,1 °/ 0 у облику светлости. лампа с петролеумом 0,3 °/ 0 » са зејтином 0,4 °/ 0 светли гас . . . 0,3 °/ 0 елект. сијалица . 6,0 °/ 0 пламена лампа . 10,0 °/ 0 Гајслерова цев . 33,0 °/ 0 *). Остатак је у облику топлоте, који се губи а често је и штетан. Из овога се види, да ће се моћи постићи много већа екочомија осветљења, кад се буде нашло начина, да од целокупне енергнје, коју пмају светли извори — што већа Фракција буде имала облик светлосних радијација. У природи има један пример врло економичне светлости. То је светлост коју емитује светла бубица — светњак. Он одашиље оне радијације, које имају највеће специФичпо дејство на ретину ока. Али је тај извор слаб, као и светљење Гајслерових цеви под утицајем електричних испражњивања и струја, и светљење тела што Флуоресцирају. У новије време Кроуке а нарочито и Тесла имају највећу наду на успех произвођења светлости у евакуисаним цевима и особитим једнополним лампама сијалицама, и то помоћу електричних осцилација услед алтернативних струја од великог броја алтернација и високог напона. За човечанство би било од велике користи, кад би ти радови уродили жељеним плодом. Јер не *) Е. О^гагс!, ГЕ1ес1г1С11;е I. II. р. 4 49.