Prosvetni glasnik

128

баука и настака

Успех овог грандиозног екоперимента окуражио је многе индустријалце, те се данас подижу у велико сличне инсталације. Између њих вредна је нарочито спомена, не, нредна је дивљења, она на водопаду Ниагаре у Америци. На једној њиви више пада Ниагаре начињена је једна отока. Вода из ове пролази кроз бунар од 60 м. дубине, улази у вертикалне турбине од по 5000 коњских снага, 250 збрта у минуту, отиче кроз тунел и утиче у реку испод водопада. Вратила турбина допиру на површпну земље и спојене су непосредно са динамо-машинама. Сада има три намештене такве турбо-динамо. Електричне струје наизменичне су, од три Фазе, са 25 периода у секунди. Напон струја, што дају динамо, достиже 2000 УоИз. Помоћу трансФорматора овај ће се подићи на 20000 УоНв, ради економичне трансмисије на већа одстојања. Динамо су упрегнуте паралелно у електр. канализацију. Мотора има од свију врста: великих и малих, за константну струју, за наизменичне струје од 1, 2 и 3 Фазе. Спроводници су „ваздушни«. Тотални еФекат пренесене механичке снаге (у Ви!!а1о) износи око 80°| о првобитне. Каква грдна разлика од парних машина, које нам дају на месту само 3,5°/^ од оне снаге, коју има угаљ у калоријама! Образована су три друштва за експлоатацију снаге водопада Ниагаре. Чини се да ће постати читава индустријска колонија на месту, где су пре кратког времена туристи имали да виде диван природни призор. Вероватно је, да ће се један део снаге Ниагаре (150.000 коњских снага) употребити на месту и у блиској околини, други ће се пренети на већа одстојања у Ви!Са1о па чак и у Њујорк. : ). С преносом механичке снаге стоји у тесној вези и развођење механичке снаге у великим Фабрикама, рудницима и др. путем електр. енергије. С тога још и о томе неколико речи. Фабрике, које имају много радионица, биле су до скора принуђене да имају за сваку радионицу или највише за неколико њих једну парну машину са једним парним казаном, најмање једног ложача и једног ^). 1.а 1игшеге б1ес1п^ие 1893, n0. 49, 50, 51.

машиниста. Мале парне машине мање су економичне од великих; јер за исту снагу при употреби мањих јединица већи су трошкови инсталације, издржавања и потрошња горива. Због тога има се дакле рачуна да се снага концетрише, то јест да се узме што је могуће мањи број великих мотора на једном месту, у средишту Фабричких радионица, круга. Ако би се хтело да се та снага распореди у радионице путем механичких трансмисија, онда то наилази на тешкоће. При свима тим трансмисијама губи се механичка енергија, и што више оних, све је већи губитак. Па баш и кад би се пристало на веће губитке, из обзира јевтиноће горива на нример у рудницима угља, ипак има граница за механичку трансмисију због материјалних тешкоћа; због немања места за њу. Или за случај потребе увећања броја машина за механичко прерађивање метала и др , при механичком распореду снаге све справе за трансмисију као вратила и др., па можда и зграде, морале би се заменити новим; ]ер су старе прорачунате и начињене за мање напоре. То узрокује велике трошкове. У свима овим и сличним случајевима начин преноса и распореда механичке снаге помоћу електр. енергије чини реалне услуге и даје знатну економију, особито кад се и осветљење извршује електр. путем. Најпре се снага концетрише, то јест узму се велики, економични мотори, па се та снага претвара истим таквим динамомашинама у електр. енергију. Ова се шаље и распоређује по радионицама кроз жице, које не заузимају скоро никакав простор, и путем којим располаже. Електромотори, који примају електричну енергију а дају механичку снагу у радионицама не потребују сталан надзор. И отуд уштеда у персоналу. Захтева ли потреба увећања једне или подизање нових радионица, може се, не дирајући у стару инсталацију, додати потребни број електромотора, зграду просто дозидати и увећати, ако је иужно, број динамо-машина, парних машина, турбина. Пренос механичке снаге помоћу каиша и ужа економичан је само кад су све машине-алатке у раду. У противном случају неокономичне су, јер губитци услед трења скоро су независни од прснесеног рада.