Prosvetni glasnik

127

У парним машинама напротив потрошња водене паре расте непрестано са брзином. Најпосле кад електричка кола силазе низ брдо, електромотор може се комутацијом начинити генератором електричне струје: ту се механичка енергија кола претвара у електричну енергију; и, ако се ова не може употребиги, онда електромотор поставши генератор може служити као бремза. Таква бремза не узрокује кварење точкова ни шина. Ово је важно. Електрични трамвај одликује се још и тиме, што су точкови око његове инсталације мањи него они у коњској вучи, што је независан од епидемије у стоци и од мањка у сточној храни, што допушта увећање броја кола у саобраћају у потребној прилици и то без великих трошкова. Зато би ваљало издржавати резерву у коњима при употреби коњских трамваја. Време ми не дозвољава да се упустим у излагање електричних железница у великом међуварошком саобраћају, ни у ону интересну новину, коју имамо у поменутој локомотиви Хајлмановој. Помињемо као главно ово. Обично се очекује, да се заменом парних локомотива електричним локомотивама повећа брзина возова. Хајлман је својом локомотивом тежио да повећа стабилност, адхезију, снагу и гипкост реморкера. Изузимљући увећања снаге овом је локомотивом Хајлман постигао свој циљ. Односно увећања брзине возова он вели: и Да бисмо ово постигли, потребно је напустити данашње гвоздене путове, као год што је железница напустила друмове." 1 ) Онсе онда нада, да ће се електричним локомотивама моћи достићи брзина 200 килом. на сат. Отклањањем „паразитних кретања" локомотиве (врцкање, галопирање, повођење итд.) употребом електричне локомотиве повећава се не само стабилност него и економија механичке снаге; али је питање да ли је овај вишак кадар да комггензира губитак при двојној трансФормацији енергпје у локомотиви Хајмановој. У глави одушевљених енжењера већ лебде слике будућих савршенијих саобраћајних средстава. —

!) Ви1|. с1е Г Ава. сјев шдбп. зог1;1ез Је 1' 1из1. МогЦГ. 1893, N0. 3.

Пренос енергије. Рад сад да Вам говорим о још једној грани електричне индуструје, која нарочито има да игра важну улогу у будућој индустрији уопште. Извори енергије или природних снага, којим располаже наша планета (гориво, водопади, водене и ваздушне струје, плима и осека и др.) нису подједнако распросрти по њој. Ни центри културе не поклапају се с тим изворима. Да би дакле човек могао применити снагу тих извора, ваља му пренети је у средишта индустрије. Отуд проблем пренооа енергије. Показало се, да је електрички облик енергије иајзгоднији посредник у овоме послу. У рудницима угља, на водопадима, у местима јаких ветрова, на обалама мора има да се претвори енергија тих извора помоћу нарочиитих машина (парнихмашина. турбина, ветрењача с једне стране и динамо-машина с друге стране) у електричну енергију. Ова се преноси у центре људског жпвља и употребљава на разне индустриске циљеве. При томе преносу неизбежно се губи између осталог један део електричне енергије у спроводницима, и тај је део тим већи | што је већи квадрат јачине струје и отиор електричних спроводника. С тога се мислило да је проблем илузоран, кад се има посла са великим одстојањима. Употребом електр. струја од високог напона овај је губитак смањен. Али високе напоне нису кадре да издрже наше лампе и електромотори мањих димензија, које двоје сачињава највеће потрошаче електричке енергије. Употребом ротаторних трансФорматора за контитуалне струје — а нарочито трансФорматора за ал гврнативне струје — тотални губитак при преносу енергије већ је толико смањен, да су извршене електричке инсталације, којима се преноси енергија на 200 км. При интересној ироби преноса енергије водопада из ЛауФена у Франкфурт на Мајни, приликом изложбе 1891 г. са наизменичним струјама од три Фазе, целокупни губитак енергије изнео је око 25°/ 0 - Пошто енергија водопада не кошга ништа (кошта само капитал уложен у куповину и инсталацију), ово је предузеће већ било кадро да се рентира. У ствари оно ради на преносу енергије из ЛауФена у Хајлброн.