Prosvetni glasnik, 01. 04. 1895., S. 25

ПЗВЕШТАЈИ ИЗАСЛАНИКА НА ИС1ШТИМА

281

чему служи. Ова школа још нема ни своје уређење на ком стоји, ни свој научни план. Све опо на чему она данас постоји п по чему се управља, узето је пли из гимназије или из Више Женске Шко^е у Београду, која такође нема своје тачно оаредељење, и ако већ постоји преко 30 година. Било би врло штетно по нашу државу, а највише по васпитаннце крагујевачке Више Женске Школе, да она остане и даље у тако грозној неизвесности. С тога, ако се хоће да се та школа правилно развија и да донесе повољне резулгате у науди и друштвеноме моралу, мора јој се тачно назпачити аравац и круг рада на здравом и практичком темељу. По мом немеродавном мишљењу, имало би да се бира једно од трога: или да ова школа спрема, у српскоме духу, ваљане девојчпде за добре и образоване домаЛице; пли да се ту девојке ведбају за учитељице основних и приватних школа; или, на послетку, да даје девојкама општу (гимназијску) спрему за више стручно образовање, на прилику университетско. Из овога треба изабратп што је најпрактичније за нашу потребу. Овако та школа постоји бесправно и без икаква значаја, као оно тида на грани. Прека је данас потреба рашчистптп и средитп ово најглавније питаље, па поћи даље п према том све остало удешавати. А докле се то не реши, у питању је и сам опстанак њезин, а о успеху не треба ни говорити. Ако се г.Министар одлучи да прими овај мој предлог за основу свог даљег рада, готов сам, у свако доба, казати му и мој суд у том погледу. Ово сам сматрао за најпречу дужност да представим г Министру, и то колико у интересу саме школе о којој је реч, толико и у интересу лпчнога обавештења његовога, јер је тако право стање те школе. Сад је нареду да пређем и на поједине тачке Упутства. Почињем с првом. Усаех у наукама у Вишој Женској Школи уопште је добар. Бољи се не може ни замислити према оном што је већ речено. Најбољи успех највише зависи од иителигентности и начина предавања радних снага. У овој је школи, сем управнпка и једног наставника, махом женскиње, и то младо и ново. Као таквоме нпје лако уписати У грех, ако још нема јаче — интензпвније — знање и више педагошке извеџбаности. То ће тек доћп временом после многога читања и дужега искуства, а и поред добре воље и изврснога прилежања, јер то су верни пратиоди и помагачи одличних наст^вника. У осталом, ја мислим да би радп сваке

спгурности најнрактичније било све научне предмете новерити вредним и уреднпм наставнидпма : гимназије или иваче; а садашње наставниде упутпти да се уз њнх уче и спремају да с временом могу н саме предавати по коју лакшу дисциплпну. Тед н аоредак је у овој школи најпохвалннји. То принада највише старешини школском. Желети би бпло имати таквих старешнна бар у већпни наших средњих школа. Што се тнче уџбеника, не разликују се од оних у паралелним разредима гимназија; а о њима ћу говорити у гпмназијском извештају. Овде само укратко могу напоменути: да и у овоме заводу има којекаквих уцбеника, ама која ваЈда од таких. И овде је страшна оскудица у добрим ручнпм књигама. И ово је такође једна од најтежих брига, која пада на терет највишој просветној управи. Виша Женска Шкода још нема својпх потпуних збирака и научних кабинета , пошто је још жива, а оно што има, то је у маломе, и добро је и све у своме реду. Библиотеке за стручну спрему такође нема. Оно мало књига што има, то је на угледноме месту; али то још није никаква библиотека. Администрацију школску врши сасвим савесно управнпк, тако да би многпма могао послужити за углед. Школска зграда са окућиштем чиста је и у најбољем реду. Учнонице нису бог зна како простране, али за садашњп број ученица подносе. Плац на коме је школа, простран је и излазп и на другу улицу. И на тој страни имају неке трошније зграде, које се могу поправити за учионпце, ако се отворп пети разред, или ако буде било паралелнпх раЗреда. 0 истој згради већ је бпла ранпје реч и у другом акту. Ако се ова школа преуредп на предложени начпн и постане ирава школа за васпптање и образовање младих Шумадинака, онда садашње зграде које стоје на расположењу, не би биле довољне. У том случају морала би се подићи нова зграда на средпни плаца по примеру угледних пансионата у другим државама. Може бити да се данас о томе и не мисли, али је и то журна потреба за српске матере и српску државу. С тим закључујем. Утисак који је Виша Женска Школа учннила на ме, и пријатан је п еабаван. Прнјатно је провести неколико часова у онако реткој школској чистоти. А забавно је гледатп с каквом се бригом и журбом ученице сгарају да се на исппту покажу, надмећући се која ће бољу оцену однети. Још кад би им учење било олакшано то вештим 30*