Prosvetni glasnik

радња гллвногл г1росветног савета

На стр. 88. у прегледу „Питања" налази се и иитање: ,које су калајеве легуре?" А одговор на то питање код калаја нема. У одељку „Теорија о волумену", на стр. 83. изложене су прво „молекуларне тежине", па после тек (стр. 87.) „запремински односи у једињењу", место обратно. На стр. 85. погрешно је, да „■ лсто онако како се изналази тежина једном молекилу, може се изнаћи упоредна тежина и атому." На стр. 88. погрешно је, „кадутичу1. 2, 3... молекула једнога елемента на 1, 2, 3... молекула другог елемента, онда постају 1., 2., 3... молекула једињења." На стр. 89. „Молекуларне и атомске Формуле" сасвим су излишие, кад се Формуле нису могле боље да представе. Место оне „прегледалице" „хром-ванадинове Фамилије" на стр. 90., која, као и још неке такве „прегледалице", за ученике немају готово никакве вредности, корисније би било задржати се мало код самога хрома. Исто тако на стр. 91. изложенаје „прегледалица" Фамилије платинских метала, и о Паладијуму, мање важном елементу, говори се више но о платини. „Хром и платина без сумње су мпого важнији елементи и од титана, и од гермапијума, цирконијума, цера, торијума и т. д." При свем том ти су елементи издвојенп и о њима се засебно говори а платина једва је нашла места у „Прегледалици." На стр. 92. погрешно је, да злато нема свој су 1фид и бакар да нема нитрат. На стр. 93. непотпуно је изложено понашање бакра према сумпорној и азотној киселпни. Кад се бакар раствојои у сумпорној или азотној киселини, онда се у раствору не налази „бакров оксид" већ сулФат — односно нитрат — бакра. На стр. 93. погрешно је, да се сулфат бакра, који се „у водама бакарних рудника" налази, зове „цементни бакар." На стр. 96. код одвајања сребра од злата нема како се та два метала обично, азотном киселином, одвајају, а помиње се начин одвајања помоћуцарске воде. На стр. 98. погрешно је да се цинк п кадмијум у соној киселини не растварају, као и то, да цинк и кадмијум немају своје нитрате. На стр. 99. „Виљемит" није сулФат већ силикат цинка. На стр. 102. погрешно је, да се Н§ 2 0 распада на Н§0 + 0 као и да Н§ (Ш 3 ) 2 постаје загревањем живе у доста азотне киселине онако исто као гито се и Н§ (Ш 3 ) 2 ствара.

505

На стр. 105. погрешно је, да кад се пиролузит „загреје с кућном соли, ослобођава хлор." На стр. 112. погрешноје да су једињења елемената „алумипијеве Фамилије" као „скандпје", „галије", дидим", „самарије". „ербије" и т. д. у лрироди „ јако расирострта." На стр. 113. погрешно, да „алуминијев хидрат" гради „с органским бојним материјама растворна једињења ", као п то, да служи „за утирање" боја „у бојарству ткива." На стр. 115. погрешно, да је иловача Ћ чист алуминијев силикат с водом." На стр. 118. за елементе „магнезијеве Фамилије" каже се да „воду већ на обичној темиератури разлажу само кад се вода мало загреје ." Затим да „калције и магнезије имају своје силикате", као да силикати баријума и стронцијума не постоје. На стр. 119. погрешно је, да су „сва" магнезијумова једињења „горког укуса." На стр. 131. погрешно је, да со, кадсе„метне у ватру или у врућу воду (јело)" „пуцка", због „иримеса од хидрата натрнјева или других примеса сољаних." На стр. 132. изостало је како се натронхидрат из натријумкарбоната производи. На стр. 133. ногрешно је, да се сода (Ш.,С0 3 ) употребљује „при мешењу хлеба без квасца." Овде је узет натријумкарбонат место натријумбикарбоната („двојни карбонат натријев"). На стр. 137. погрешно је калијумсулФид (К 2 8) означен као гас.

Органска хемија. Дефиниција органско хемије на стр. 147. погрешна Је. То је стара деФИНицпја, која је још 1828. годпне престала важити. Цела та „органска хемија" нема ни иначе карактер правесадашњеорганскехемије. Иоред многих погрешних излагања, изостале су многе од најважнијих реакција. Изостављене су читаве групе органских једињења као: цијанска једињења, деривати угљене киселиие, кетоии, ннтроједињења, амини, амиди, сулФокиселине и т. д. Нема ни најважнијих спнтеза. Онако узгред помињу се полимерна и метамерна једињења а о врстама изомерије у опште нема ни помена. Готово сасвим механпчкп набрајају се многа органска једињења, што личи више на неку врсту читуље но на органску хемију. У опште дакле „Органска хемија" тако је лоше израђена, да со тај део хемије у ирегледаној књизи не би могао никако као уџбеник у средњим школама уаотребити.