Prosvetni glasnik

504

радњл гаавногл просветног савета

На истој 34. стр. у једначини разлагања воде | кадијумом стављене су и калорије, без икаквога објашњења. На стр. 36. за мирис озонов не може се рећи да је „пријатан", и због његовога карактеристичнога мириса, који ће се, сумњамо, коме доиасти, погрешно је озону дати чак и име „Миомир!" На стр. 37. погрешно је, да загревањем сумнора постаје „Сумпоров триоксид З0 3 ". На стр. 38. није ва своме месту, код сумпора помињати оне многе сулФиде и судфате, који се као минерали на разним местима у Србији налазе. Исто тако на стр. 39. код сумпора помињу се сумноровите воде: „ Растворен сумиор налази се у сумпоровптим изворима у Врањској Бањи, у Ковпљачкој Бањи (на Дрини), у Брестовачкој Бањи (окр. дрноречки), у Рибарској Бањи (окр. крушевачки), у Топдичкој Бањи (срез јабланички, окр. врањски), у сумпоровитој води у Котражи (срез драгачевски) и т. д." Сумпоровите воде, код којих је сумпорни водоник карактеристични саставни део, правилније је, место код сумпора, номенути, и то само две, три, придиком кад се о сумпорводонику говори. На стр. 40. помиње се, да се у воденом раствору сумпордиоксида „опажа" „ једно ново једињење Н 2 б0 3 (=Н 2 0 + 30 2 ), које је особита киседина" а у ствари је то само једна недоказана претпоставка. Исто тако на стр. 40. и 41. погрешно се за сумпорасту киседину наводи: „Она је непостојана, али је ипак разноструко употребљена." Међутим баш за то што је непостојана, надази разноструке примене. На стр. 41. погрешно је, да „сумпорна киседина из комора исиаравањем најпре оддази у равне одовне таве." На стр. 42. иомиње се, како се „за справљање тако званих суиерфосфата сумпорна киседина од мпого руку употребљује." А шта се подсуперФосФатом разуме није пре тога казано. На стр. 43. погрешно једа пушљива сумпорна киседина „у суштини има се сматрати као један расиад сумпорова триоксида и сумпорне киседине", као и да се та киседина погдавито примењује у бојарству (место у Фабрикацији боја). На стр. 44. насдов одсека „киседине, содн, анхидрити", непотпун, изостаде базс, ма да се о тој врсти хемијских једињења у том одсеку говори. Нејасно јеинепотпуно издожено шта су базе и киседине. Погрешно се на стр. 45. помињу неке соди „без киседина."

На стр. 52. погрешноје, да се амонијак једини с кисединама „у теда слична содима." г 'На стр. 54. нема једначине, по којој се из смесе соне и азотне киседине развија хдор. На стр. 56. погрешио је, да се запаљивом гдавићу на надидрвца додаје „цинобер" као „материја што дако отпушта кисеоник." На стр. 58. погрешно је, да су једињења фоСФора с хадогенама „махом гасиа." На стр. 60. погрешно је: ,,према броју атома водоникових у киседини, називамо кпседпне: једнобазисне, двобазпсне" и т. д." На стр. 62. погрешна је једначина: Ге . 2 3 2 А8 = Аз + ЗГеЗ; даље и то, што се угљенмоноксид „угљеников гас" назива, а Формуда реадгара Аб. г 8 3 (на истој страни) иогрешна је. На стр. 64. за антимон није нам познато да се и „ расток" зове. Под тим именом продаје се код нас једно једињење бакра (купро-куприоксид). На истој страни погрешно је узет „патријев хдорит" место натријумхипохдорита. На стр. 65. погрешно је, да се бизмут раствара у азотној кисединн градећи „визмутов оксид." На стр. 70. аморфни угаљ издожен је као „ црно тедо без боје. и На стр. 71. међ питањима сувише се тражи од ученика у Хемији, да не само „ноброји угљене руднике у Србији", већ и „кодико се годишње вади угља из њих." На стр. 74. код угљендиоксида претерује се кад се каже да, „кад га се и мадо удише, настаје несвестица, немоћ и обамнрање." На истој страни нетачно је, да се угљендиоксид у води много раствара. На стр. 77. погрешно је, да угљенмоноксид „постаје кад се угљеник сагоревабез приступаваздуха." На стр. 78. иогрешно је: „Соди ових едемемената" (Титан, Германијум, Дпрконијум, Цер и Торијум) многобројне су и веома расирострте, и према тим содима дако закључујемо, како би мораде изгдедати и киселине." Овако би се могдо говорити само о Силицијуму, а не и о Титану, Германијуму, Цирконијуму, Торијуму и т. д. На стр. 80. погрешно је, да „извесне соли", „сплнцијеве киседине" „наиме оне, што су у води растворне, само се растварају у угљеничној киселини." На стр. 82. погрешно је, да кад се површина каквог калајног нредмета прелије киселинама, да се онда кристади исиремеКу те граде живо одбијање боја."