Prosvetni glasnik

518

ОСНОВНА НАСТЛВЛ У ЕНГДЕСКОЈ

школа. Тако зване Огаттаг 8сћоо18, основане под Едвардом VI и Јелисаветом, беху латинске школе, укоје су могла ићи само деца бољих класа; за ниже слојеве народне није било тада још прилике да добију ма и прве почетке основнога образовања. Тек кад је англиканска црква, после револуције и едикта о верској толеранцији, морала да води рачуна о егзистовању и пропаганди дисентера, она покушава, и ако у малој размери, да школом одржи народ у крилу државне цркве. Год. 1698. основано 8ос1е1у !ог ргото!т§ СћпзИап Кпо\у1ес1де стави себи у задатак оснивање бесплатних сиротињских школа. У њима су ученици имали не само бесплатну наставу, него и бесплатан стан и храну. Разуме се да су у ове школе била примана свакад само извеснз, одличнија деца. Али и то мало школа, чији главни задатак беше готово само религиозно васпитање и у којима се настава састојала осим катихизиса још и из нешто мало читања и писања, пропаде наскоро због рђавог управљања и оскудног врховног надзора тако, да за дуго и не беше готово никаквих средстава за народно васпитање. Суровост, незнање, духовна и морална старост масе народне пробудише, мало по мало, код народних и државних заступника свест о извесној одговорности. Али се ипак сви задовољише тиме, што се ово зло изнесе само на дискусију. Поправка овог стања би остављена потпуно приватној иомоћи. Тако год. 1781. установи недељне школе КоЂег1 В&гкеа, издавач »Глосестарског журнала. <( Мкоге доцније генерације имају да захвале тој установи, коју су после други Филантропи потпомагали и распрострли, не само за своје религиозно образовање него и за то, што су научиле писати и читати. У почетку су ученици плаћали нешто мало на име школарине; ну од 1800. год., а због добровољних прилога, ове су школе биле у стању да бесплатно поучавају децу. У исто доба појави се у квекеру Јозерћ-у 1^а,пса81ег-у Филантроп, чије се душе нарочито косну жалосно стање народне наставе. Он покуша сасвим енергично да расветли вишим и нижим класама потребу и благослов основног школског образовања, и у својој двадесетој години установи на једном крају Лондона школу за сиротнудецу. Приходи, које чињаху искључиво добровољни

прилози, беху незнатни. Да би могао раширити своје предузеће, он дође на мисао да најдаровитије старије учеиике употреби за наставу млађих у место плаћених учитеља. Овај систем ученика-учитеља (рирП 1еасћег) од тада је стално растао у своме значају, % па и данас има исто тако важан и од утицаја положај у целокупној основној настави енглеској.. Ленкестер могаше сада , помоћу ових ученика-учитеља или монитора, како их он назва, да постигне велике успехе са сразмерно малим средствима, и потиомогнут од квекера, нонконФормиета и других заштитника и пријатеља од утицаја, он основа 1808. године друштво, названо најпре по њему: »Гапса81епап», а после »ВгШвсћ апс! РогеЈдп 8сћоо1 8ос1е1у <( , које имађаше искључиво задатак да подиже и одржава основне школе. Из Ленкестрових школа била је искључена религиозна настава и тумачење Катихизиса, па остављено родитељима, односно свештеницима, да не би конФесионални иосебни интереси смегали ширењу школа и симпатији за школску наставу. Библија је била просто тумачена; спорна су се места изостављала. Ну појава и ишрење Ленкестрових неконФесионалних школа пробудише зависг и частољубље у приврженика англиканске цркве. И тако основаше они год. 1811., под управом П-г АпЛгеаз Ве11- а, »Ка1лопа1 8оо1е1у <( за „потпомагање народнога васиитања." Оба су друштва радила по истоме плану, изузимајући религиозну наставу, која у школама овог другог друштва имађаше особити значај. И Бел је усвојио систем ученикаучитеља. И Ленкестер и Бел подигоше у Лондону примерне школе и учитељски семинар. Обојица су у иочетку бесплатно обучавали децу, и обојица уведоше као потребну алтернативу, да родитељи плаћају недељно на име школарине неку извесну своту новаца. Руковање приходима и расходима, као и право организације и надзора над наставом, остаде неограничено у рукама дотичних друштава. Тек од год. 1839. предузе влада прве кораке да осигура за себе право надзора над наставним радом. До тога времена па и још дуго после тога, ове су школе биле једино васпитно средство енглескога народа; и приватној иницијативи ова два друштва искључиво и има да захвали основна настава