Prosvetni glasnik

520

ОСНОВНА НАСТАВА У ЕНГЛЕСКОЈ

те се и они могаху сад користити државном потпором, која беше нарасла до 100000 фуната годишње. Године 1853. би заведено код сеоских школа, а 1856. и код варошких, давање помоћи од свакеглаве (сарИЈаИоп ^гап!). Према томе давала је држава школској управи за свако дете, које је за годину дана било најмање 17 6 пута у школи и плаћало недељно 1 — 4 пенса на име школарине, новчану помоћ од 4—5 шилинга за мушкарце, а 3 —5 шилинга за женску децу. При овом давању гледало се, осимна редовно похађање школе, и на ^спех који је постигнут с ђацима, као и на Финансијско стање школино. Овим обележена тенденција, да од васпитног успеха зависи хоће ли држава дати школи помоћ, наилазила је на све веће и веће одобравање, док најзад год. 186*2. не би сасвим и остварена завођењем система »раушеп! ћу ге8и118 <( (т.ј. плаћањем према успеху). Помоћ би сведена на 4 шилинга од главе, али је за то држава давала сад за сваког ученика, који би пред инспектором положио испит из читања, писања и рачуна, још по 8 шилинга годишње. У случају да ђак не положи испит из једног иредмета од ова три, и помоћ је бивала мања за трећину за сваки предмет. Овај систем плаћања према успеху постоји и још данас, али се с разних страна дижу против њега гласови све више и више, те се може рећи да ће он, а пре а после, бити ако не сасвим укинут, а оно знатно ограничен. Нарочито се с педагошке стране наглашује с правом, да школске управе употребљавају све силе, сва средства и путеве, да само приликом испита постигну добар успех, без обзира на право, трајно знање; да ђаци, дакле, на вештачки начин полажу испите и да држава даје знатан део помоћи за знање, које у ствари и не постоји. С друге се стране опет доказује, да би потиуно укинуће једне такве покретачке снаге код школа, које су саотављене из тако разноврсних елемената и које се руководе својим засебним интересима, морало имати кобних и штетних последица. Год. 1870. обишли су инопектори 8281 школу, које су у приватним рукама, са акомодацијомза 1878584 детета. Од овога броја похађало је просечно птколу, у највишу руку, само две трећине, а Фактички изнело знања

само једна трећина од све деце између 6 и 12 година. Пространи окрузи били су без икакве школе; у колико је сиромашнији који крај, у толико се мање водила брига за васпитање и духовно подизање деце. Тада се увидело, да је неопходно погребно да сама држава узме у своје руке ову ствар и изврши велике реФорме, док најпосле, на предлог Ж. Е. Регз1ег- а не би донесен, а г. 1870. као закон проглашен, Е1етеп1агу Е(1исаИоп ВШ (закон о основној настави), који с допунама од 1876. и 1880. чини темељ данашње основне наставе у Енглеској. Па ако и сада нема ни јединства ни система, и ако надзор и управа државна не почивају на неком особитом праву, ио коме би она одређивала и регулисала образовање својих будућих грађана, већ само на оном уделу, који она има давањем одређених сума новаца на васпитне циљеве, то је ипак бар свуда дата прилика, да се свако дете елементарно образује , па ма то неком и не изгледало да је довољно; а с друге стране учињено је све што треба, да се родитељи приморају да шаљу редовно децу у школу. Школски закон од 1870. год. наређује, да свуда, где школовање не одговора довољно потребама, где има деце, која из овог или оног узрока не похађају добровољне школе, општина или комуна мора установити школу (8сћоо1-Воагс1), којој ће бити циљ и задатак, да попуни овај недостатак локалним прирезима. Па тај начин постала је управо световна народна или општинска школа(Воагс1-8сћоо1). Све дотадашње основне школе биле су деноминативне (<1епотта11опа1), тако зване добровољне или конФесионалне школе, т. ј. такве, које бејаху директно у свези с овом или оном религиозном сектом, које имају сасвим различне засебне интересе. Закон од 1870. г. огласио је да је настава обавезна, а допуна тога закона од 1876. оснажила је ово наређење, тако да родитељи могу бити кажњени не само новчанс, него и затвором, ако дете без довољног оправдања не похађа редовно школу. Закон вели: „Родитељи једног детета од 15 до 13 год., које још није дошло до тако званог ванредног разреда (Ехетр11оп-81апс1агс1) — обично пети — а који прописује месна школска власт (8сћоо1 - Воагс! или