Prosvetni glasnik

526

СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У ГДАВ. ПЛАНОВИМА ЗА ДЕОБУ ТУР. ЦАРЕВИНЕ

„Правидо је добро" — рече цар — „добро у свако доба, особито у времену неизвеснгости и промена, као што је ово сад; ипак је од врдо велике важности да ми један другог разумемо и да не допустимо да нас догађаји изненаде. Ја желим сад да говорим с вама као с прпјатељем и џентлменом. Ако пође за руком да се ми, Енглеска и ја, споразумемо о овој ствари, за остало ме се мало тиче; мени је све једно што други чине или говоре. Говорећи дакле слободно, кажем вам отворено, ако Енглеска мислп да се једнога дана утврди у Цариграду, ја то нећу допустити. Не кажем да су то ваше намере, али у овим приликама боље је отворено се изразити; с моје стране ја сам такође готов да се обвежем да се тамо пе утврђујем, т. ј. као баштинар, а можда као чувар (ДерозИаЈге)." „Могло би се догодити да ме прилике принуде да заузмем Цариград, ако ништа не буде предвиђено и ако све буде остављено случају." Овакав говор збуни Сајмура за тренутак; захваливши цару што с њим говори тако отворено, рече да му је сад немогућно дати одлучно мишљење о предметима од толике важности и нежности, ну ипак му се чини да ће се између обадве владе моћи постићи такав споразум, који би, ако не би био за, могао служити као предохрана против извесних евентуалности. Чудновато изгледа да је цар Никола оставио нахођеву енглеског посланика да његов говор у појединостима саопшти грофу Неселроду, а међутим напоменуо му да цео говор саопшти влади краљице енглеске, додавши да је он готов да се одазове на све што би му се о томе саопштнло. ч У тајној и поверљивој депеши од 23. јануара 1853. год., у којој је изложен овај поверљиви разговор с царем, Хамилтон саветује своју владу да на сваки начин одговори на предлог рускога цара, јер ако случајно у Турској наступи велика катастроФа, може се у Русији вешто указати на предлоге учињене Енглеској, који ће, пошто су остали без одговора, дати цару слободу или га принудити да у источној политици иде својим правцем. Држећи да ће влада енглеска ступити у погодбу с Русијом, Сајмур заврши своју депешу овимречима : „Цивилизација 19. века славила би племенити тријумФ, када би се услед смрти мухамеданског племена у Европи остављене празнпне могле испунити, а да се не наруши заједнички мир услед претходног споразума двеју главних влада, од којих зависи судбина турске царевине." 1 ) На ову депешу одговори први министар енглеске владе, лорд Џон Русел, да се није догодила Ј ) Јазтипс!: Ак4епз4иске гиг опеп<;. Кга^е, стр. 29.—32.

никаква криза која би захтевала решеве овог великог европског проблема. Што се тиче овога питања, Аустрија и Француска не би се могле никако држати у неизвесности. А кад би се сазнало за овај план, то би све непријатеље султанове побунило на силну и упорну борбу (овде се поглавито мисли на вазалне државе и Грчку). Положај рускога цара и као депозитара у Цариграду повукао би небројене опасности, како услед давнашњег частољубља његове нације тако и услед завидљивости осталеЕвропе. Последњи поседник Цариграда, па ма ко био, не би се могао задовољити беспосличењем и леношћу, као што чине наследнпци Мухамеда II. Ни Енглеска, нити Француска, а по свој прилици нп Аустрија, не би биле задовољне да виде Цариград у руским рукама. Што се тиче Велике Вританије, то изјављује њена влада једном за свагда да се она одриче сваке намере илп асеље да има Цариград у рукама. Она је тако исто готова дати уверење, да уопште неће улазити нп у какав договор који би се тицао пада Турске, док претходно не извести Русију. У исто време енглеска влада изјављује наду да ће цар и у будуће водити политику часну и некористољубиву, која ће његово име учинити славнијим псветлијим од имена и најзнатнијих освајача. 1 ) Посланику би препоручено не само да прочита овај одговор грофу Неселроду, већ, ако буде потребно, да и цару поднесе један препис. Међутим, ма да је овај одговор био у сваком погледу негативан, цар Никола опет се не поплаши већ продужи своје говоре и даље с енглеским послаником. Њему се чинило као да енглеска влада није тачно схватила његове мисли. „Ми морамо доћи", рекао је цар Никола, „до ма каквог споразума, и уверен сам да би до тога дошло кад бих ја само десет минута разговарао с вашим министром, н. пр., с лордом Абердином, који ме врло добро познаје и који има у мени пуно поверење као и ја у њему. Ја не тражим, упамтите добро, какав уговор или протокол; што ја тражим то је заједнички споразум — то је доста међу часним људима." Поводом овога говора писаше опет енглески посланик својој влади 21. Фебруара: „Тешко да може друго што бити већ да суверен, који предстојећи пад суседне државе тако упорно тврди, мора бити потпуно у души својој убеђен да је близу час ако не распада, а оно свакако за распад." 11)1(1. стр. 33.—35.