Prosvetni glasnik

532

КРИТИКА II БПВАИОГРАФИЈА

Дакде од 136 стихова има 60 — без икакве коректуре бар 50 — у дванаеетерцу, остала пак нису правилни десетерци, него има н тринаест и четрнаестераца. Сем тога има неколико стихова, који се без коректуре не могу скандирати. Исти је одношај и у песми под бр. 108. Види даље под XVI. Пада у очи, да овом великом броју дванаестераца (односно 11—13 и четрнаестераца) одговара врло мали број стихова, који би били краћи од десетарца, као н. пр. осмерци, који су свакако искварени. Заиста би то била чудна немарност, која би пустила толико стихова са више слогова него што треба! И каква је то сласт записивачева била, да од иравилнога десетерца начини дванаестерац умећањем речи, као: стара, добра, млада, драга, јадно, живо, мајко, брате, било и т. д.? С тога не верујем, да је ту првобитно био правилан десетерац. Како пак већина песама, не гледајући на неке местимичне грешке, има правилан стих, то закључујемо да је било две групе песама: једна са правилним метричким обликом, а друга са неправилним. Према томе дакле певало се око 1750. г. у правилном десетерцу, али је опет бар у првој половини тога века било песама, које нису имале никакве правилности. Како је пак развијањем правилан десетерац све више хватао корена и најпосле се утврдио, то онда неправилне песме представљају неки старији слој. Да видимо дакле, колико оне могу бити старе? Песма под бр. 108 пева Сењанину Иви (Иван Влатковић. око 1600. г. Види доле под XV). Песма 105. пева о Љутици Богдану (ово је опет историјска личност из средине XVII века, види 1. с.). Обе песме не могу даље допиратн, него у другу половину XVII века. Још боље одредићемо старост ових песама са песмом 113. о освојењу Крете, у којој има много неправилности а делимице (н. пр. ст. 8., 21., 23., 41., 46., 55., 62., 66., 69., 79., 87., 89., 100) има у

њој и дванаесгераца. Како ова песма није старија од 1669. г., товидимо, да су песме у десетерцу већ у последњој четвртини XVII века имале ове неправилности. Па и песма 116. о освојењу Београда није могла (упор. ст. 90. 149). да савлада овај прелазни стадиум. Узећемо дакле, да се прелаз збио у последњој четвртини XVII века, а по свој прилици да је трајао мало и у почетку XVIII века. Горе смо већ усвојили као у неколико вероватно, да се дванаестерац северно-хрватских песама у XVII веку још у Хрватској одржао. А да ли се не би могло усвојити, да се тај исти дванаестерац у току тога века постепено претворио у десетерац, и да трагове тога процеса опажамо у песмамакод Бог. под бр. 98., 105., 108. и 113? Како се пак не може замислити, да је у унутрашњим српским земљама дванаестерац — ако су за њега кад год у опште и знали — постојао све до у XVIII век, то се онда није могао на том месту десетерац развити. И сам предмет песме под бр. 108. упућује нас у јужно-хрватско и северно-далматинско прнморје. Име Љутица Богдан везано је за Далмацију (Шибеник). Не мислимо да смо овим на чисто доказали да се десетерац развио из дванаестерца, нити да је појесија краћега размера постала у непосредној близини дванаестерца, дакле у чакавском приморју 1 ). За сада је ова хипотеза само хеуристичке вредности. Садржина ових песама, а особито старијих, помоћп ће нам да нађемо место и време, где су и када су постале и начин како су постале. Узмимо дакле на око песме, које су забележене око 1750. године. (Наставиће се). ') А зар она сидна икавштина, коју видимо баш код Бог. песама у десетерцу — више него у бугарштицама — не сведочи, да ће нре бити. да су ове песме постаде на западу?

КРИТЕКА Н БНВЛНОГРАФИЈЛ

Н0ВИ УЏБЕНИЦИ ЗА 0ПШТУ ИСТ0РИЈУ 4. Ст. ЛовчевиЂ. Општа Историја за више разреде средњих школа. Књига друга. Римљани. УБеограду Државна Штампарија Краљевине Србије. 1895. Цена 3.50 дин. На

малој 8°, страна Хи 251. Повез: у платну, тврд. Ево г. ЛовчевиКа и са другом књигом своје Опште Историје. Она обухвата Историју Римљана од оснивања Рима па до пропасти западне римске царевине (дакле од 753. год. пре Хр. до 476. по Хр.). Цела књига подељена је на четири одељка, а